¹ Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.

² Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.

³ Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;

⁴ Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.

⁵ Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.

⁶ Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.

⁷ Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

⁸ И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.

⁹ Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.

¹⁰ Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

¹⁸ Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.

¹⁹ Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу.

²⁰ Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост?

²¹ Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују.

²² Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.

²³ А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

²⁴ Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

³³ Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

³⁴ Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;

³⁵ Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;

³⁶ А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

³⁷ Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

³⁸ Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.

³⁹ И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

⁴⁰ Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

¹ Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

² Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.

³⁰ Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

³¹ Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.

³² И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.

³³ Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

³⁴ Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.

³⁵ Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.

³⁶ А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.

³⁷ Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.

⁶ When the chief priests therefore and officers saw him, they cried out, saying, Crucify him, crucify him. Pilate saith unto them, Take ye him, and crucify him: for I find no fault in him.

⁷ The Jews answered him, We have a law, and by our law he ought to die, because he made himself the Son of God.

⁸ When Pilate therefore heard that saying, he was the more afraid;

⁹ And went again into the judgment hall, and saith unto Jesus, Whence art thou? But Jesus gave him no answer.

¹⁰ Then saith Pilate unto him, Speakest thou not unto me? knowest thou not that I have power to crucify thee, and have power to release thee?

¹¹ Jesus answered, Thou couldest have no power at all against me, except it were given thee from above: therefore he that delivered me unto thee hath the greater sin.

¹³ When Pilate therefore heard that saying, he brought Jesus forth, and sat down in the judgment seat in a place that is called the Pavement, but in the Hebrew, Gabbatha.

¹⁴ And it was the preparation of the passover, and about the sixth hour: and he saith unto the Jews, Behold your King!

¹⁵ But they cried out, Away with him, away with him, crucify him. Pilate saith unto them, Shall I crucify your King? The chief priests answered, We have no king but Cæsar.

¹⁶ Then delivered he him therefore unto them to be crucified. And they took Jesus, and led him away.

¹⁷ And he bearing his cross went forth into a place called the place of a skull, which is called in the Hebrew Golgotha:

¹⁸ Where they crucified him, and two other with him, on either side one, and Jesus in the midst.

¹⁹ And Pilate wrote a title, and put it on the cross. And the writing was, JESUS OF NAZARETH THE KING OF THE JEWS.

²⁰ This title then read many of the Jews: for the place where Jesus was crucified was nigh to the city: and it was written in Hebrew, and Greek, and Latin.

²⁵ Now there stood by the cross of Jesus his mother, and his mother’s sister, Mary the wife of Cleophas, and Mary Magdalene.

²⁶ When Jesus therefore saw his mother, and the disciple standing by, whom he loved, he saith unto his mother, Woman, behold thy son!

²⁷ Then saith he to the disciple, Behold thy mother! And from that hour that disciple took her unto his own home.

²⁸ After this, Jesus knowing that all things were now accomplished, that the scripture might be fulfilled, saith, I thirst.

³⁰ When Jesus therefore had received the vinegar, he said, It is finished: and he bowed his head, and gave up the ghost.

³¹ The Jews therefore, because it was the preparation, that the bodies should not remain upon the cross on the sabbath day, (for that sabbath day was an high day,) besought Pilate that their legs might be broken, and that they might be taken away.

³² Then came the soldiers, and brake the legs of the first, and of the other which was crucified with him.

³³ But when they came to Jesus, and saw that he was dead already, they brake not his legs:

³⁴ But one of the soldiers with a spear pierced his side, and forthwith came there out blood and water.

³⁵ And he that saw it bare record, and his record is true: and he knoweth that he saith true, that ye might believe.

³² Whosoever therefore shall confess me before men, him will I confess also before my Father which is in heaven.

³³ But whosoever shall deny me before men, him will I also deny before my Father which is in heaven.

³⁴ Think not that I am come to send peace on earth: I came not to send peace, but a sword.

³⁵ For I am come to set a man at variance against his father, and the daughter against her mother, and the daughter in law against her mother in law.

³⁶ And a man’s foes shall be they of his own household.

¹ And it came to pass, when Jesus had made an end of commanding his twelve disciples, he departed thence to teach and to preach in their cities.

¹¹ Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

¹² Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

¹³ И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

¹⁴ Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

¹⁵ И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

¹⁶ Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

¹⁷ Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

¹⁸ Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

¹ А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

² У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

³ У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

⁴ Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

¹ У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.

² И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?

³ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁴ Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?

⁵ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁶ Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

⁷ Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?

⁸ А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

⁹ Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.

¹⁰ А кад учаше у једној зборници у суботу,

¹¹ И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.

¹² А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.

¹³ И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

¹⁴ А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.

¹⁵ А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

¹⁶ А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?

¹⁷ И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.

¹⁸ А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?

¹⁹ Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

²⁰ Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

²¹ Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

²² И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

²³ Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:

²⁴ Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:

²⁵ Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

²⁶ Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.

²⁷ А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

²⁸ Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.

²⁹ И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.

³⁰ И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.

³¹ У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

³² И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.

³³ Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

³⁴ Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!

³⁵ Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.