⁹ Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.

¹⁰ Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.

¹¹ Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.

¹² Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.

¹³ Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?

¹⁴ Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.

¹ But the souls of the righteous are in the hand of God, and there shall no torment touch them.

² In the sight of the unwise they seemed to die: and their departure is taken for misery,

³ And their going from us to be utter destruction: but they are in peace.

⁴ For though they be punished in the sight of men, yet is their hope full of immortality.

⁵ And having been a little chastised, they shall be greatly rewarded: for God proved them, and found them worthy for himself.

⁶ As gold in the furnace hath he tried them, and received them as a burnt offering.

⁷ And in the time of their visitation they shall shine, and run to and fro like sparks among the stubble.

⁸ They shall judge the nations, and have dominion over the people, and their Lord shall reign for ever.

⁹ They that put their trust in him shall understand the truth: and such as be faithful in love shall abide with him: for grace and mercy is to his saints, and he hath care for his elect.

⁷ But though the righteous be prevented with death, yet shall he be in rest.

⁸ For honourable age is not that which standeth in length of time, nor that is measured by number of years.

⁹ But wisdom is the gray hair unto men, and an unspotted life is old age.

¹⁰ He pleased God, and was beloved of him: so that living among sinners he was translated.

¹¹ Yea speedily was he taken away, lest that wickedness should alter his understanding, or deceit beguile his soul.

¹² For the bewitching of naughtiness doth obscure things that are honest; and the wandering of concupiscence doth undermine the simple mind.

¹³ He, being made perfect in a short time, fulfilled a long time:

¹⁴ For his soul pleased the Lord: therefore hasted he to take him away from among the wicked.

¹⁵ This the people saw, and understood it not, neither laid they up this in their minds, That his grace and mercy is with his saints, and that he hath respect unto his chosen.

¹² А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.

¹³ А то ће вам се догодити за сведочанство.

¹⁴ Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:

¹⁵ Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

¹⁶ А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

¹⁷ И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.

¹⁸ И длака с главе ваше неће погинути.

¹⁹ Трпљењем својим спасавајте душе своје.

³⁵ А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.

³⁶ Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.

³⁷ А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.

³⁸ Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.

³⁹ Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

⁴⁰ Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.

¹ А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља.

² Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати.

³ А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.

⁴ А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног.

⁵ Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:

⁶ Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ.

⁷ Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се.

²⁸ А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.

²⁹ Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.

³⁰ А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

³¹ Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

³² Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?

³³ Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

³⁴ Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

³⁵ Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

³⁶ За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

³⁷ Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.

³⁸ Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

³⁹ Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.

²⁹ И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

³⁰ И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

³¹ Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

¹⁷ Ово вам заповедам да имате љубав међу собом.

¹⁸ Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.

¹⁹ Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет.

²⁰ Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.

²¹ Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла.

²² Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој.

²³ Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи.

²⁴ Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.

²⁵ Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта.

²⁶ А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.

²⁷ А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.

¹ Ово вам казах да се не саблазните.

² Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

¹ Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

² И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

³ И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

⁴ А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

⁵ И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

⁶ И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

⁷ И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

⁸ А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

⁹ Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

¹⁰ А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

¹¹ И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

¹² И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.

¹³ И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

¹⁴ И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

¹⁵ Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.

¹⁶ А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

¹⁷ И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

¹⁸ И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

¹⁹ И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

²⁰ И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

²¹ И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

²² А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

²³ Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

²⁴ Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

²⁵ И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

²⁶ И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

²⁷ И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.

²⁸ И оставивши све, устаде и пође за Њим.

²⁹ И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.

³⁰ И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

³¹ И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

³² Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.

³³ А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

³⁴ А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

³⁵ Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

³⁶ Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

³⁷ И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

³⁸ Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

³⁹ И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.