¹⁴ Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.

¹⁵ Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

¹⁶ Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.

¹⁷ А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.

¹⁸ Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.

¹⁹ Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

²⁰ Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

²¹ Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.

⁹ И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

¹⁰ И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

¹¹ И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

¹² А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

¹³ Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

¹ У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

² Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

³ И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

⁴ И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

⁵ И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

⁶ И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

⁷ И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

⁸ И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

⁹ А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

¹⁰ И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

¹¹ И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹² И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

¹³ И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

¹⁴ И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

¹⁵ И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

¹⁶ И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

¹⁷ И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

¹⁸ Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

¹⁹ Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

²⁰ А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

²¹ И рече им: Како не разумете?

²² И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

²³ И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

²⁴ И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

²⁵ И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

²⁶ И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

²⁷ И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

²⁸ А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

²⁹ А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

³⁰ И запрети им да никоме не казују за Њега.

³¹ И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

³² И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

³³ А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

³⁴ И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

³⁵ Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

³⁶ Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

³⁷ Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

³⁸ Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.