²² Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

²³ А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.

²⁴ Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

²⁵ Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

²⁶ А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.

²⁷ А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

²³ А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.

²⁴ Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.

²⁵ Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

²⁶ Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

²⁷ Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.

²⁸ И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.

²⁹ Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.

³⁰ А вама је и коса на глави сва избројана.

³¹ Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.

¹ Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

² И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

³ И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

⁴ И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

⁵ И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

⁶ И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

⁷ Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

⁸ А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

⁹ И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

¹⁰ А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

¹¹ И примивши викаху на господара.

¹² Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

¹³ А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

¹⁴ Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

¹⁵ Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

¹⁶ Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

¹⁷ И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

¹⁸ Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

¹⁹ И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

²⁰ Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

²¹ А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

²² А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

²³ И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

²⁴ И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

²⁵ А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

²⁶ Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

²⁷ И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

²⁸ Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

²⁹ И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

³⁰ И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³¹ А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³² И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

³³ Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

³⁴ И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.