¹ The Lord God said to Abraham: As for Sara your wife, her name shall not be called Sara, but Sarra shall be her name. I will bless her and will give you a child from her; and I will bless it and it shall be for nations and kings of nations will come from it. And Abraham fell on his face, and laughed and said in his mind; Shall a son be born in my hundredth year? And shall Sarra who is ninety bear a child? God said to Abraham: Yes; see, your wife Sarra will bear you a son and you will call his name Isaac; and I will establish my covenant with him as an everlasting covenant. Now Abraham and Sarra were old, advanced in years. But Sarra laughed to herself, saying: The thing has not happened to me until now; and my lord is old. And the Lord God said to Abraham: Why did Sarra laugh to herself, saying: Shall I really give birth? For I am aged. But nothing is impossible for God. And the Lord visited Sarra, as He had said, and she conceived and bore a son to Abraham in their old age at the time the Lord had said to him. But he circumcised him on the eighth day, as the Lord God had commanded him. And Abraham was a hundred when Isaac his son was born to him. But Sarra said: The Lord has given me laughter; for whoever hears will rejoice with me. And she said: Who will announce to Abraham that Sarra is suckling a child, for I have born a child in my old age? And the child grew and was weaned. And Abraham held a great banquet on the day his son Isaac was weaned.

¹ In those days there was a man of the tribe of Dan and his name was Manoe, and his wife was barren and had not borne a child. And the Angel of the Lord appeared to his wife and said to her: See, you are barren and have not borne a child or conceived a son. But now take care, and do not drink wine or strong drink, and eat nothing unclean. Because see, you will conceive in the womb and bear a son, and no iron shall touch his head, because the child is to be a Nazarite to God from his mother’s womb. And the woman came and spoke to her husband, saying: A Man of God came to me, and his appearance was as the appearance on an Angel of God, exceedingly bright. And he said: See, you will conceive in the womb and bear a son; and now take care, and drink no wine or strong drink, and eat nothing unclean, for the child shall be a Nazarite of God from the womb to the day of his death. And Manoe besought the Lord and said: My Lord, let the man of God, whom You sent, come again to us, and enlighten us what we should do for the child that is to be born. Then the Angel came to Manoe and said: Of all the things that I said to your wife, let her take care. She is not to eat anything that comes from the vine; she is not to drink wine or strong drink. And Manoe said to the Angel of the Lord: What is your name? That when your word comes to pass, we may glorify you. And the Angel of the Lord said to him: Why do you ask my name? For it is wonderful. And the Angel of the Lord appeared no more to Manoe and his wife.

¹ Thus says the Lord: Comfort, comfort my people, says God. Priests, speak to the heart of Jerusalem. Comfort her, because her humiliation has been completed; for her has sin has been abolished, because she has received from the Lord’s hand double for her sins. A voice of one crying in the wilderness: Prepare the way of the Lord, make straight the paths of our God. Every valley will be filled and every mountain and hill made low; what is crooked will become straight, and the rough ways will be made smooth; and all flesh shall see the salvation of God. Go up onto a high mountain, you who bring good tidings to Sion; lift up your voice with strength, you who bring good tidings to Jerusalem. Lift it up, do not be afraid. I the Lord God, I, the God of Israel, will hearken and will not forsake them; but I will open rivers from the mountains and springs in the middle of plains. I will turn the wilderness into water meadows and the thirsty earth with water courses. Let the heavens rejoice from on high and let the clouds rain justice. Let the earth sprout and blossom with mercy and justice. Announce a voice of gladness to the end of the earth and let this be heard: Say that the Lord has delivered his servant Jacob. And if they thirst through deserts, he will bring water for them from a rock. Rejoice you barren who have never given birth, break out and shout, you who have never known birth pangs, for the children of the deserted are more than those of her who has a husband.

²⁴ А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

²⁵ Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

⁵⁷ А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸ И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

⁵⁹ И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

⁶⁰ И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

⁶¹ И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

⁶² И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

⁶³ И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴ И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

⁶⁵ И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

⁶⁶ И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

⁶⁷ И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

⁶⁸ Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

⁷⁶ И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

⁸⁰ А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

² Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.

³ Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,

⁴ Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;

⁵ Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

⁶ Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

⁷ Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

⁸ А који су у телу не могу Богу угодити.

⁹ А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.

¹⁰ А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.

¹¹ А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.

¹² Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.

¹³ Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

¹¹ И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.

¹² Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.

¹³ Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;

¹⁴ Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.

¹ А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

² Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

³ Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

⁴ Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

¹⁶ Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

¹⁷ А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.

¹⁸ И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.

¹⁹ А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

²⁰ Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.

²¹ А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.

²² И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.

¹ Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

² Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

³ Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

⁴ Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

⁵ У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

⁶ А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

⁷ И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

⁸ И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

⁹ Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

¹⁰ И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

¹¹ А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

¹² И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

¹³ А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

¹⁴ И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

¹⁵ Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

¹⁶ И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

¹⁷ И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

¹⁸ И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

¹⁹ И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

²⁰ И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

²¹ И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

²² А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

²³ И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

²⁴ А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

²⁵ Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

⁵⁷ А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸ И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

⁵⁹ И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

⁶⁰ И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

⁶¹ И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

⁶² И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

⁶³ И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴ И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

⁶⁵ И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

⁶⁶ И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

⁶⁷ И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

⁶⁸ Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

⁷⁶ И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

⁸⁰ А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

¹ И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.

² И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.

³ И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?

⁴ А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?

⁵ И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

⁶ Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.

⁷ Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?

⁸ Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

⁹ Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

¹⁰ Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.

¹¹ А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.

¹² Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.

¹³ Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

¹⁴ А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.

¹⁵ И метнувши на њих руке отиде оданде.

¹⁶ И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?

¹⁷ А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.

¹⁸ Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;

¹⁹ Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.

²⁰ Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

²¹ Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

²² А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.

²³ А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

²⁴ И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

²⁵ А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?

²⁶ А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

²⁷ Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?

²⁸ А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.

²⁹ И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.

³⁰ Али ће многи први бити последњи и последњи први.