⁹ Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.

¹⁰ Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.

¹¹ Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.

¹² Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.

¹³ Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?

¹⁴ Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.

¹ But the souls of the righteous are in the hand of God, and there shall no torment touch them.

² In the sight of the unwise they seemed to die: and their departure is taken for misery,

³ And their going from us to be utter destruction: but they are in peace.

⁴ For though they be punished in the sight of men, yet is their hope full of immortality.

⁵ And having been a little chastised, they shall be greatly rewarded: for God proved them, and found them worthy for himself.

⁶ As gold in the furnace hath he tried them, and received them as a burnt offering.

⁷ And in the time of their visitation they shall shine, and run to and fro like sparks among the stubble.

⁸ They shall judge the nations, and have dominion over the people, and their Lord shall reign for ever.

⁹ They that put their trust in him shall understand the truth: and such as be faithful in love shall abide with him: for grace and mercy is to his saints, and he hath care for his elect.

¹⁵ But the righteous live for evermore; their reward also is with the Lord, and the care of them is with the most High.

¹⁶ Therefore shall they receive a glorious kingdom, and a beautiful crown from the Lord’s hand: for with his right hand shall he cover them, and with his arm shall he protect them.

¹⁷ He shall take to him his jealousy for complete armour, and make the creature his weapon for the revenge of his enemies.

¹⁸ He shall put on righteousness as a breastplate, and true judgment instead of an helmet.

¹⁹ He shall take holiness for an invincible shield.

²⁰ His severe wrath shall he sharpen for a sword, and the world shall fight with him against the unwise.

²¹ Then shall the right aiming thunderbolts go abroad; and from the clouds, as from a well drawn bow, shall they fly to the mark.

²² And hailstones full of wrath shall be cast as out of a stone bow, and the water of the sea shall rage against them, and the floods shall cruelly drown them.

²³ Yea, a mighty wind shall stand up against them, and like a storm shall blow them away: thus iniquity shall lay waste the whole earth, and ill dealing shall overthrow the thrones of the mighty.

¹ Hear therefore, O ye kings, and understand; learn, ye that be judges of the ends of the earth.

² Give ear, ye that rule the people, and glory in the multitude of nations.

³ For power is given you of the Lord, and sovereignty from the Highest, who shall try your works, and search out your counsels.

¹⁶ А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

¹⁷ И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.

¹⁸ И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.

¹⁹ Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа,

²⁰ Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин.

³³ Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

³⁴ Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;

³⁵ Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;

³⁶ А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

³⁷ Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

³⁸ Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.

³⁹ И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

⁴⁰ Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

¹ Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

² Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.

³² Whosoever therefore shall confess me before men, him will I confess also before my Father which is in heaven.

³³ But whosoever shall deny me before men, him will I also deny before my Father which is in heaven.

³⁷ He that loveth father or mother more than me is not worthy of me: and he that loveth son or daughter more than me is not worthy of me.

³⁸ And he that taketh not his cross, and followeth after me, is not worthy of me.

²⁷ Then answered Peter and said unto him, Behold, we have forsaken all, and followed thee; what shall we have therefore?

²⁸ And Jesus said unto them, Verily I say unto you, That ye which have followed me, in the regeneration when the Son of man shall sit in the throne of his glory, ye also shall sit upon twelve thrones, judging the twelve tribes of Israel.

²⁹ And every one that hath forsaken houses, or brethren, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or lands, for my name’s sake, shall receive an hundredfold, and shall inherit everlasting life.

³⁰ But many that are first shall be last; and the last shall be first.

¹ И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

² И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

³ И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

⁴ И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

⁵ Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

⁶ Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

⁷ И уставши отиде дома.

⁸ А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

⁹ И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

¹⁰ И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

¹¹ И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

¹² А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

¹³ Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

¹⁴ Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

¹⁵ А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

¹⁶ Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

¹⁷ Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

¹⁸ Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

¹⁹ И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

²⁰ И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

²¹ Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

²² А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

²³ И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

²⁴ Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

²⁵ А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

²⁶ И отиде глас овај по свој земљи оној.

²⁷ А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

²⁸ А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.

²⁹ Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.

³⁰ И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

³¹ А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

³² Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.

³³ И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.

³⁴ А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

³⁵ И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

³⁶ А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.

³⁷ Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.

³⁸ Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.