¹⁶ А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.

¹⁷ Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

²⁴ И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.

²⁵ И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.

²⁶ А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.

²⁷ И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.

²⁸ А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.

²⁹ А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!

²³ И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време.

²⁴ И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем.

²⁵ И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас.

²⁶ И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека.

²⁷ И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другог, и народ мој неће се посрамити довека.

²⁸ И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре.

²⁹ И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој;

³⁰ И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима.

³¹ Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.

³² И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.

²⁴ Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.

²⁵ И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.

²⁶ И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.

²⁷ И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.

²⁸ И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.

¹⁹ А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.

²⁰ И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.

²¹ А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.

²² И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.

²³ Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.

¹ И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

² И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

³ И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

⁴ И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

⁵ А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

⁶ А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

⁷ И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

⁸ Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

⁹ Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

¹⁰ И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

¹¹ Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

³⁷ А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

³⁸ Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.

³⁹ А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.

⁴⁰ А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.

⁴¹ Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

⁴² Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?

⁴³ Тако распра постаде у народу Њега ради.

⁴⁴ А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.

⁴⁵ Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?

⁴⁶ А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.

⁴⁷ Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

⁴⁸ Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

⁴⁹ Него народ овај, који не зна закон, проклет је.

⁵⁰ Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:

⁵¹ Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?

⁵² Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.

¹² Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

¹ А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:

² Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.

³ Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

⁴ И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос?

⁵ А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао:

⁶ И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.

⁷ Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда.

⁸ И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

⁹ И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете.

¹⁰ А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости.

¹¹ И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном.

¹² И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.

¹³ А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби.

¹⁴ И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир.

¹⁵ И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог.

¹⁶ Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.

¹⁷ Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи:

¹⁸ Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема.

¹⁹ А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

²⁰ И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу.

²¹ И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву.

²² Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске.

²³ И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.