¹⁶ And the LORD said unto Moses, Gather unto me seventy men of the elders of Israel, whom thou knowest to be the elders of the people, and officers over them; and bring them unto the tabernacle of the congregation, that they may stand there with thee.

¹⁷ And I will come down and talk with thee there: and I will take of the spirit which is upon thee, and will put it upon them; and they shall bear the burden of the people with thee, that thou bear it not thyself alone.

²⁴ And Moses went out, and told the people the words of the LORD, and gathered the seventy men of the elders of the people, and set them round about the tabernacle.

²⁵ And the LORD came down in a cloud, and spake unto him, and took of the spirit that was upon him, and gave it unto the seventy elders: and it came to pass, that, when the spirit rested upon them, they prophesied, and did not cease.

²⁶ But there remained two of the men in the camp, the name of the one was Eldad, and the name of the other Medad: and the spirit rested upon them; and they were of them that were written, but went not out unto the tabernacle: and they prophesied in the camp.

²⁷ And there ran a young man, and told Moses, and said, Eldad and Medad do prophesy in the camp.

²⁸ And Joshua the son of Nun, the servant of Moses, one of his young men, answered and said, My lord Moses, forbid them.

²⁹ And Moses said unto him, Enviest thou for my sake? would God that all the LORD’s people were prophets, and that the LORD would put his spirit upon them!

²³ И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време.

²⁴ И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем.

²⁵ И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас.

²⁶ И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека.

²⁷ И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другог, и народ мој неће се посрамити довека.

²⁸ И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре.

²⁹ И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој;

³⁰ И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима.

³¹ Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.

³² И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.

²⁴ Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.

²⁵ И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.

²⁶ И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.

²⁷ И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.

²⁸ И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.

¹⁹ А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.

²⁰ И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.

²¹ А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.

²² И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.

²³ Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.

¹ И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

² И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

³ И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

⁴ И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

⁵ А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

⁶ А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

⁷ И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

⁸ Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

⁹ Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

¹⁰ И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

¹¹ Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

³⁷ In the last day, that great day of the feast, Jesus stood and cried, saying, If any man thirst, let him come unto me, and drink.

³⁸ He that believeth on me, as the scripture hath said, out of his belly shall flow rivers of living water.

³⁹ (But this spake he of the Spirit, which they that believe on him should receive: for the Holy Ghost was not yet given; because that Jesus was not yet glorified.)

⁴⁰ Many of the people therefore, when they heard this saying, said, Of a truth this is the Prophet.

⁴¹ Others said, This is the Christ. But some said, Shall Christ come out of Galilee?

⁴² Hath not the scripture said, That Christ cometh of the seed of David, and out of the town of Bethlehem, where David was?

⁴³ So there was a division among the people because of him.

⁴⁴ And some of them would have taken him; but no man laid hands on him.

⁴⁵ Then came the officers to the chief priests and Pharisees; and they said unto them, Why have ye not brought him?

⁴⁶ The officers answered, Never man spake like this man.

⁴⁷ Then answered them the Pharisees, Are ye also deceived?

⁴⁸ Have any of the rulers or of the Pharisees believed on him?

⁴⁹ But this people who knoweth not the law are cursed.

⁵⁰ Nicodemus saith unto them, (he that came to Jesus by night, being one of them,)

⁵¹ Doth our law judge any man, before it hear him, and know what he doeth?

⁵² They answered and said unto him, Art thou also of Galilee? Search, and look: for out of Galilee ariseth no prophet.

¹² Then spake Jesus again unto them, saying, I am the light of the world: he that followeth me shall not walk in darkness, but shall have the light of life.

¹ А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:

² Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.

³ Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

⁴ И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос?

⁵ А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао:

⁶ И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.

⁷ Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда.

⁸ И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

⁹ И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете.

¹⁰ А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости.

¹¹ И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном.

¹² И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.

¹³ А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби.

¹⁴ И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир.

¹⁵ И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог.

¹⁶ Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.

¹⁷ Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи:

¹⁸ Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема.

¹⁹ А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

²⁰ И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу.

²¹ И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву.

²² Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске.

²³ И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.