¹⁴ А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.

¹⁵ Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска,

¹⁶ И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе.

¹⁷ А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.

¹⁸ А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег.

¹⁹ И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља!

²⁰ И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.

⁸ Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.

⁹ И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

¹⁰ Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.

¹¹ Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

¹⁵ Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

¹⁶ И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.

¹⁷ Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

¹⁴ Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.

¹⁵ Али само твоји оци омилеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас.

¹⁶ Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати.

¹⁷ Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона;

¹⁸ Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело.

¹⁹ Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.

²⁰ Бој се Господа Бога свог, Њему служи и Њега се држи, и Његовим се именом куни.

²¹ Он је хвала твоја и Он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје.

¹ После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако:

² Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових.

³ Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.

⁴ А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус.

⁵ А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо.

⁶ А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.

⁷ Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море.

⁸ А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом.

⁹ Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.

¹¹ А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа.

¹² Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ.

¹³ А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу.

¹⁴ Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.

¹⁶ Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

¹⁷ Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.

¹⁸ И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

²⁸ Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

²⁹ Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;

³⁰ И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

³¹ Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.

³² И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.

³³ Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.

³⁴ Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.

³⁵ Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.

³⁶ И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.

¹ Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;

² Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.

³ А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.

⁴ Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

⁵ И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.

⁶ Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.

⁷ Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.

⁸ Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.

⁹ Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.

¹⁰ И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.

¹¹ И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

¹² Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

¹³ А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

¹ Ово вам казах да се не саблазните.

² Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

³ И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

⁴ Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.

⁵ А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?

⁶ Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

⁷ Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.

⁸ И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;

⁹ За грех, дакле, што не верују мене;

¹⁰ А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;

¹¹ А за суд што је кнез овог света осуђен.

¹² Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

¹³ А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.

¹⁴ Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:

¹⁵ Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.

¹⁶ Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.

¹⁷ А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?

¹⁸ Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.

¹⁹ А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?

²⁰ Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

²¹ Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

²² Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

²³ И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.

²⁴ Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

²⁵ Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.

²⁶ У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;

²⁷ Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.

²⁸ Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.

²⁹ Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

³⁰ Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.

³¹ Исус им одговори: Зар сад верујете?

³² Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

³³ Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.