¹⁴ А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.

¹⁵ Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска,

¹⁶ И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе.

¹⁷ А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.

¹⁸ А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег.

¹⁹ И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља!

²⁰ И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.

⁸ Behold, I have set the land before you: go in and possess the land which the LORD sware unto your fathers, Abraham, Isaac, and Jacob, to give unto them and to their seed after them.

⁹ And I spake unto you at that time, saying, I am not able to bear you myself alone:

¹⁰ The LORD your God hath multiplied you, and, behold, ye are this day as the stars of heaven for multitude.

¹¹ (The LORD God of your fathers make you a thousand times so many more as ye are, and bless you, as he hath promised you!)

¹⁵ So I took the chief of your tribes, wise men, and known, and made them heads over you, captains over thousands, and captains over hundreds, and captains over fifties, and captains over tens, and officers among your tribes.

¹⁶ And I charged your judges at that time, saying, Hear the causes between your brethren, and judge righteously between every man and his brother, and the stranger that is with him.

¹⁷ Ye shall not respect persons in judgment; but ye shall hear the small as well as the great; ye shall not be afraid of the face of man; for the judgment is God’s: and the cause that is too hard for you, bring it unto me, and I will hear it.

¹⁴ Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.

¹⁵ Али само твоји оци омилеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас.

¹⁶ Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати.

¹⁷ Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона;

¹⁸ Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело.

¹⁹ Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.

²⁰ Бој се Господа Бога свог, Њему служи и Њега се држи, и Његовим се именом куни.

²¹ Он је хвала твоја и Он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје.

¹ После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако:

² Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових.

³ Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.

⁴ А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус.

⁵ А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо.

⁶ А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.

⁷ Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море.

⁸ А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом.

⁹ Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.

¹¹ А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа.

¹² Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ.

¹³ А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу.

¹⁴ Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.

¹⁶ For Paul had determined to sail by Ephesus, because he would not spend the time in Asia: for he hasted, if it were possible for him, to be at Jerusalem the day of Pentecost.

¹⁷ And from Miletus he sent to Ephesus, and called the elders of the church.

¹⁸ And when they were come to him, he said unto them, Ye know, from the first day that I came into Asia, after what manner I have been with you at all seasons,

²⁸ Take heed therefore unto yourselves, and to all the flock, over the which the Holy Ghost hath made you overseers, to feed the church of God, which he hath purchased with his own blood.

²⁹ For I know this, that after my departing shall grievous wolves enter in among you, not sparing the flock.

³⁰ Also of your own selves shall men arise, speaking perverse things, to draw away disciples after them.

³¹ Therefore watch, and remember, that by the space of three years I ceased not to warn every one night and day with tears.

³² And now, brethren, I commend you to God, and to the word of his grace, which is able to build you up, and to give you an inheritance among all them which are sanctified.

³³ I have coveted no man’s silver, or gold, or apparel.

³⁴ Yea, ye yourselves know, that these hands have ministered unto my necessities, and to them that were with me.

³⁵ I have shewed you all things, how that so labouring ye ought to support the weak, and to remember the words of the Lord Jesus, how he said, It is more blessed to give than to receive.

³⁶ And when he had thus spoken, he kneeled down, and prayed with them all.

¹ Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;

² Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.

³ А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.

⁴ Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

⁵ И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.

⁶ Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.

⁷ Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.

⁸ Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.

⁹ Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.

¹⁰ И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.

¹¹ И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

¹² Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

¹³ А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

¹ Ово вам казах да се не саблазните.

² Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

³ И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

⁴ Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.

⁵ А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?

⁶ Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

⁷ Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.

⁸ И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;

⁹ За грех, дакле, што не верују мене;

¹⁰ А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;

¹¹ А за суд што је кнез овог света осуђен.

¹² Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

¹³ А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.

¹⁴ Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:

¹⁵ Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.

¹⁶ Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.

¹⁷ А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?

¹⁸ Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.

¹⁹ А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?

²⁰ Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

²¹ Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

²² Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

²³ И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.

²⁴ Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

²⁵ Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.

²⁶ У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;

²⁷ Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.

²⁸ Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.

²⁹ Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

³⁰ Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.

³¹ Исус им одговори: Зар сад верујете?

³² Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

³³ Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.