²² And Solomon stood before the altar of the LORD in the presence of all the congregation of Israel, and spread forth his hands toward heaven:

²³ And he said, LORD God of Israel, there is no God like thee, in heaven above, or on earth beneath, who keepest covenant and mercy with thy servants that walk before thee with all their heart:

²⁷ But will God indeed dwell on the earth? behold, the heaven and heaven of heavens cannot contain thee; how much less this house that I have builded?

²⁸ Yet have thou respect unto the prayer of thy servant, and to his supplication, O LORD my God, to hearken unto the cry and to the prayer, which thy servant prayeth before thee to day:

²⁹ That thine eyes may be open toward this house night and day, even toward the place of which thou hast said, My name shall be there: that thou mayest hearken unto the prayer which thy servant shall make toward this place.

³⁰ And hearken thou to the supplication of thy servant, and of thy people Israel, when they shall pray toward this place: and hear thou in heaven thy dwelling place: and when thou hearest, forgive.

¹⁰ Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим.

¹¹ Јер као што из земље расте биље и у врту ниче шта се посеје, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима.

¹ Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа.

² Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи.

³ И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог.

⁴ Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.

⁵ Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.

¹ Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те.

² Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава Његова показаће се над тобом.

³ И народи ће доћи к виделу твом и ка светлости која ће те обасјати.

⁴ Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју.

⁵ Тада ћеш видети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби.

⁶ Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијана и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донеће, и славу Господњу јављаће.

⁷ Сва стада кидарска скупиће се к теби, овнови навајотски биће ти за потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје прославићу.

⁸ Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје?

⁹ Острва ће ме чекати и прве лађе тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави.

¹⁰ И туђини ће сазидати зидове твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гневу свом ударих те, а по милости својој помиловаћу те.

¹¹ И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу.

¹² Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти.

¹³ Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих.

¹⁴ И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Свеца Израиљевог.

¹⁵ Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена.

¹⁶ Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Силни Јаковљев.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰ Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹ Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹² А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³ А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴ Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵ Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶ И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

²⁰ А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

²¹ И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

²² Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

²³ И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

²⁴ И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

²⁵ И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

²⁶ И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

²⁷ А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

¹ Then Agrippa said unto Paul, Thou art permitted to speak for thyself. Then Paul stretched forth the hand, and answered for himself:

² I think myself happy, king Agrippa, because I shall answer for myself this day before thee touching all the things whereof I am accused of the Jews:

³ Especially because I know thee to be expert in all customs and questions which are among the Jews: wherefore I beseech thee to hear me patiently.

⁴ My manner of life from my youth, which was at the first among mine own nation at Jerusalem, know all the Jews;

⁵ Which knew me from the beginning, if they would testify, that after the most straitest sect of our religion I lived a Pharisee.

¹² Whereupon as I went to Damascus with authority and commission from the chief priests,

¹³ At midday, O king, I saw in the way a light from heaven, above the brightness of the sun, shining round about me and them which journeyed with me.

¹⁴ And when we were all fallen to the earth, I heard a voice speaking unto me, and saying in the Hebrew tongue, Saul, Saul, why persecutest thou me? it is hard for thee to kick against the pricks.

¹⁵ And I said, Who art thou, Lord? And he said, I am Jesus whom thou persecutest.

¹⁶ But rise, and stand upon thy feet: for I have appeared unto thee for this purpose, to make thee a minister and a witness both of these things which thou hast seen, and of those things in the which I will appear unto thee;

¹⁷ Delivering thee from the people, and from the Gentiles, unto whom now I send thee,

¹⁸ To open their eyes, and to turn them from darkness to light, and from the power of Satan unto God, that they may receive forgiveness of sins, and inheritance among them which are sanctified by faith that is in me.

¹⁹ Whereupon, O king Agrippa, I was not disobedient unto the heavenly vision:

²⁰ But shewed first unto them of Damascus, and at Jerusalem, and throughout all the coasts of Judæa, and then to the Gentiles, that they should repent and turn to God, and do works meet for repentance.

³⁹ И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.

⁴⁰ И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи?

⁴¹ Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.

¹ Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

² А који улази на врата јесте пастир овцама.

³ Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴ И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵ А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶ Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷ Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸ Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹ Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

² А који улази на врата јесте пастир овцама.

³ Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴ И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵ А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶ Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷ Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸ Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹ Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

² И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

³ А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

⁴ А беше близу пасха, празник јеврејски.

⁵ Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

⁶ А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

⁷ Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

⁸ Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

⁹ Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

¹⁰ А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

¹¹ А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

¹² И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

¹³ И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

¹⁴ А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

¹⁵ А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

¹⁶ А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

¹⁷ И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

¹⁸ А море се подизаше од великог ветра.

¹⁹ Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

²⁰ А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

²¹ Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

²² Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

²³ А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

²⁴ Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

²⁵ И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

²⁶ Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

²⁷ Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

²⁸ А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

²⁹ Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

³⁰ А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

³¹ Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

³² Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

³³ Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

³⁴ Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

³⁵ А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

³⁶ Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

³⁷ Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

³⁸ Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

³⁹ А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

⁴⁰ А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴¹ Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

⁴² И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

⁴³ Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

⁴⁴ Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴⁵ У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

⁴⁶ Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

⁴⁷ Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

⁴⁸ Ја сам Хлеб живота.

⁴⁹ Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

⁵⁰ Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

⁵¹ Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

⁵² А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

⁵³ А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

⁵⁴ Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

⁵⁵ Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

⁵⁶ Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

⁵⁷ Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

⁵⁸ Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

⁵⁹ Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

⁶⁰ Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

⁶¹ А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

⁶² А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

⁶³ Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

⁶⁴ Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

⁶⁵ И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

⁶⁶ Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

⁶⁷ А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

⁶⁸ Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

⁶⁹ И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

⁷⁰ Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

⁷¹ А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.