²¹ Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

²² И шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно.

²³ И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест.

²⁴ И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.

¹ Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет.

² По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је;

³ А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету.

⁴ Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свету.

⁵ Они су од света, зато говоре од света, и свет их слуша.

⁶ Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа преваре.

¹¹ Љубазни! Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог.

¹² Бога нико не виде никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама.

¹³ По том дознајемо да у Њему стојимо, и Он у нама, што нам је дао од Духа свог.

¹⁴ И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да се спасе свет.

¹⁵ Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу.

¹⁶ И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји.

²⁰ Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?

²¹ И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог.

¹ Који год верује да је Исус Христос, од Бога је рођен; и који год љуби Оног који је родио, љуби и Оног који је рођен од Њега.

² По том знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и Његове заповести држимо.

³ Јер је ово љубав Божија да заповести Његове држимо; и заповести Његове нису тешке.

⁴ Јер сваки који је рођен од Бога побеђује свет; и вера је наша ова победа која победи свет.

⁵ Ко је који свет побеђује осим оног који верује да је Исус Син Божји?

¹⁵ А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.

¹⁶ Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁷ Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁸ Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.

¹⁹ А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.

²⁰ А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?

²¹ Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?

²² Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.

²³ Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?

²⁴ Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.

²⁵ А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.

⁴⁰ А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.

¹ А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,

² И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.

³ А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,

⁴ И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

⁵ А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.

⁶ А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.

⁷ А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.

⁸ А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

⁹ И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.

¹⁰ А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!

¹¹ А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

¹² И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.

¹³ А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;

¹⁴ И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.

¹⁵ А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

¹⁶ А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

¹⁷ И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.

¹⁸ И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

¹⁹ И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.

¹ Шта беше испочетка, шта чусмо, шта видесмо очима својим, шта размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота:

² И живот се јави, и видесмо, и сведочимо, и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама;

³ Шта видесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом.

⁴ И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.

⁵ И ово је обећање које чусмо од Њега и јављамо вама, да је Бог видело, и таме у Њему нема никакве.

⁶ Ако кажемо да имамо заједницу с Њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.

⁷ Ако ли у виделу ходимо, као што је Он сам у виделу, имамо заједницу један с другим, и крв Исуса Христа, Сина Његовог, очишћава нас од сваког греха.

⁴⁸ Ја сам Хлеб живота.

⁴⁹ Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

⁵⁰ Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

⁵¹ Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

⁵² А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

⁵³ А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

⁵⁴ Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

²⁵ А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

²⁶ А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

²⁷ Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

²⁴ Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.

²⁵ А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.

¹ А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

² Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

³ Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

⁴ И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

⁵ И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

⁶ А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

⁷ Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

⁸ Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

⁹ Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

¹⁰ Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

¹¹ И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

¹² И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

¹³ И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

¹⁴ И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

¹⁵ А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

¹⁶ И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

¹⁷ А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

¹⁸ Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

¹⁹ И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

²⁰ А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

²¹ Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

²² А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

²³ И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

²⁴ Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

²⁵ Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

²⁶ И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

²⁷ Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

²⁸ Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

²⁹ А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

³⁰ Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

³¹ У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

³² Опомињите се жене Лотове.

³³ Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

³⁴ Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

³⁵ Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

³⁶ Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

³⁷ И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.