⁵ А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.

⁶ А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:

⁷ Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.

⁸ И би велика радост у граду оном.

⁹ А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;

¹⁰ На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.

¹¹ А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.

¹² Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.

¹³ Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.

¹⁴ А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.

¹⁵ Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;

¹⁶ Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.

¹⁷ Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.

²⁷ Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

²⁸ А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

²⁹ Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

³⁰ А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

³¹ Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

³² Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

³³ Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

¹ И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

² И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

³ И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

⁴ А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁵ И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶ И не могоше Му одговорити на то.

⁷ А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸ Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹ И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

¹⁰ Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹¹ Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹² А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³ Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹⁴ И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁵ А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁶ А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷ И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸ И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹ И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰ И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²¹ И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²² И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²³ И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴ Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁵ Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶ Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷ И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸ И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹ Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰ Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³¹ Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³² Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³ Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴ Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵ Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.