¹ Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.

² Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

³ Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

⁴ А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

⁵ Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

⁶ Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

⁷ Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

⁸ Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

⁹ А понижени брат нека се хвали висином својом;

¹⁰ А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

¹¹ Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

¹² Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

¹³ Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;

¹⁴ Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

¹⁵ Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

¹⁶ Не варајте се, љубазна браћо моја!

¹⁷ Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;

¹⁸ Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.

¹⁹ Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

²⁰ Јер срдња човечија не чини правде Божије.

²¹ Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

²² Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.

²³ Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

²⁴ Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.

²⁵ Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.

²⁶ Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.

²⁷ Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.

¹ Браћо моја! У вери Господа нашег славног Исуса Христа не гледајте ко је ко;

² Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини,

³ И погледате на оног у светлој хаљини, и кажете му: Ти седи овде лепо, а сиромаху кажете: Ти стани тамо, или седи овде ниже подножја мог;

⁴ И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли.

⁵ Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овог света да буду богати вером, и наследници царства које обрече онима који њега љубе?

⁶ А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?

⁷ Не хуле ли они на добро име ваше којим сте се назвали?

⁸ Ако, дакле, закон царски извршујете по писму: Љуби ближњег као самог себе, добро чините;

⁹ Ако ли гледате ко је ко, грех чините, и бићете покарани од закона као преступници;

¹⁰ Јер који сав закон одржи а сагреши у једном, крив је за све,

¹¹ Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе, рекао је и: Не убиј. Ако дакле не учиниш прељубе а убијеш, постао си преступник закона.

¹² Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;

¹³ Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду.

¹⁵ А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.

¹⁶ Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁷ Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁸ Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.

¹⁹ А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.

²⁰ А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?

²¹ Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?

²² Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.

²³ Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?

²⁴ Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.

²⁵ А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.

²³ А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.

²⁴ А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

²⁵ Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?

²⁶ Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.

²⁷ Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,

²⁸ Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.

²⁹ И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;

³⁰ И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.

³¹ И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.

¹ У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.

² И погуби Јакова брата Јовановог мачем.

³ И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),

⁴ Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.

⁵ И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

⁶ А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

⁷ И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.

⁸ А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.

⁹ И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.

¹⁰ А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.

¹¹ И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.

²⁴ Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

²⁵ Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

²⁶ Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

²⁷ И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

²⁸ Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

²⁹ И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

³⁰ Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

¹ Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

² И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

³ И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

⁴ А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

⁵ И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

⁶ И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

⁷ И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

⁸ А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

⁹ Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

¹⁰ А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

¹¹ И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

¹ Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

² И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

³ И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

⁴ У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

⁵ И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

⁶ А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

⁷ А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,

⁸ А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.

⁹ И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.

¹⁰ И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

¹¹ А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.

¹² А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.

¹³ А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

¹⁴ Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

¹⁵ И учинише тако, и посадише их све.

¹⁶ А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

¹⁷ И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

¹⁸ И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

¹⁹ А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.

²⁰ А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.

²¹ А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,

²² Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

²³ А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

²⁴ Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

²⁵ Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

²⁶ Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

²⁷ А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.

²⁸ А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

²⁹ И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

³⁰ И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

³¹ Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

³² А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

³³ И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

³⁴ А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

³⁵ И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

³⁶ И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

³⁷ А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.

³⁸ И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:

³⁹ И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

⁴⁰ И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.

⁴¹ И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:

⁴² А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

⁴³ И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:

⁴⁴ Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.

⁴⁵ А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.

⁴⁶ А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

⁴⁷ А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,

⁴⁸ И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

⁴⁹ А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.

⁵⁰ И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.

⁵¹ А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.

⁵² И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.

⁵³ И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.

⁵⁴ А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?

⁵⁵ А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

⁵⁶ Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.

⁵⁷ А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

⁵⁸ И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.

⁵⁹ А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.

⁶⁰ А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

⁶¹ А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

⁶² А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.