³¹ Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.

³² Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.

³³ Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

³⁴ Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

³⁵ По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.

³⁶ Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.

³⁷ Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.

³⁸ Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.

¹ Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте.

² Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место.

³ И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја.

⁴ И куда ја идем знате, и пут знате.

⁵ Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?

⁶ Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.

⁷ Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.

⁸ Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.

⁹ Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?

¹⁰ Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела.

¹¹ Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима.

¹² Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом;

¹³ И шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину.

¹⁴ И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.

¹⁵ Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.

¹⁶ И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек:

¹⁷ Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.

¹⁸ Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.

¹⁹ Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети.

²⁰ У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама.

²¹ Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.

²² И рече Му Јуда, не Искариотски: Господе! Шта је то да ћеш се нама јавити а не свету?

²³ Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.

²⁴ Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла.

²⁵ Ово вам казах док сам с вама.

²⁶ А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

²⁷ Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.

²⁸ Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене.

²⁹ И сад вам казах, пре док се није збило, да верујете кад се збуде.

³⁰ Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овог света, и у мени нема ништа.

³¹ Него да види свет да имам љубав к Оцу, и као што ми заповеди Отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.

¹ Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар;

² Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.

³ Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих.

⁴ Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете.

⁵ Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.

⁶ Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

⁷ Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам.

⁸ Тим ће се Отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици.

⁹ Као што Отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.

¹⁰ Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој.

¹¹ Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.

¹² Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.

¹³ Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.

¹⁴ Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам.

¹⁵ Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог.

¹⁶ Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да шта год заиштете у Оца у име моје да вам да.

¹⁷ Ово вам заповедам да имате љубав међу собом.

¹⁸ Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.

¹⁹ Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет.

²⁰ Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.

²¹ Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла.

²² Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој.

²³ Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи.

²⁴ Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.

²⁵ Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта.

²⁶ А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.

²⁷ А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.

¹ Ово вам казах да се не саблазните.

² Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

³ И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

⁴ Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.

⁵ А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?

⁶ Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

⁷ Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.

⁸ И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;

⁹ За грех, дакле, што не верују мене;

¹⁰ А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;

¹¹ А за суд што је кнез овог света осуђен.

¹² Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

¹³ А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.

¹⁴ Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:

¹⁵ Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.

¹⁶ Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.

¹⁷ А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?

¹⁸ Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.

¹⁹ А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?

²⁰ Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

²¹ Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

²² Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

²³ И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.

²⁴ Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

²⁵ Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.

²⁶ У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;

²⁷ Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.

²⁸ Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.

²⁹ Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

³⁰ Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.

³¹ Исус им одговори: Зар сад верујете?

³² Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

³³ Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.

¹ Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;

² Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.

³ А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.

⁴ Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

⁵ И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.

⁶ Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.

⁷ Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.

⁸ Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.

⁹ Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.

¹⁰ И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.

¹¹ И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

¹² Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

¹³ А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

¹⁴ Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.

¹⁵ Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.

¹⁶ Од света нису, као ни ја што нисам од света.

¹⁷ Освети их истином својом: реч је Твоја истина.

¹⁸ Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.

¹⁹ Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

²⁰ Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;

²¹ Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.

²² И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.

²³ Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.

²⁴ Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.

²⁵ Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.

²⁶ И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.

¹ И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.

¹ И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.

² А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.

³ Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.

⁴ А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите?

⁵ Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.

⁶ А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.

⁷ Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

⁸ Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.

⁹ Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао.

¹⁰ А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо.

¹¹ Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?

¹² А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га,

¹³ И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године.

¹⁴ А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.

¹⁵ За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког;

¹⁶ А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра.

¹⁷ Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам.

¹⁸ А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.

¹⁹ Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку.

²⁰ Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.

²¹ Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио.

²² А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком?

²³ Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?

²⁴ И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.

²⁵ А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам.

²⁶ Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим?

²⁷ Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.

²⁸ А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

⁵⁷ И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.

⁵⁸ А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.

⁵⁹ А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;

⁶⁰ И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,

⁶¹ И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.

⁶² И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

⁶³ А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?

⁶⁴ Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.

⁶⁵ Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.

⁶⁶ Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

⁶⁷ Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке

⁶⁸ Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

⁶⁹ А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

⁷⁰ А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

⁷¹ А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.

⁷² Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.

⁷³ А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

⁷⁴ Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.

⁷⁵ И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.

²⁸ А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

²⁹ Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?

³⁰ Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.

³¹ А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.

³² Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.

³³ Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?

³⁴ Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

³⁵ Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

³⁶ Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

³⁷ Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

³⁸ Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.

³⁹ А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?

⁴⁰ Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.

¹ Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.

² И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,

³ И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.

⁴ Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.

⁵ А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!

⁶ А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

⁷ Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

⁸ Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

⁹ И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

¹⁰ А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

¹¹ Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

¹² Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

¹³ Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

¹⁴ А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

¹⁵ А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

¹⁶ Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

³ Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

⁴ Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

⁵ И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

⁶ А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

⁷ Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

⁸ Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

⁹ Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

¹⁰ И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

¹¹ А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

¹² И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

¹³ Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

¹⁴ И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

¹⁵ А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

¹⁶ А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

¹⁷ И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

¹⁸ Јер знаше да су Га из зависти предали.

¹⁹ А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

²⁰ А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

²¹ А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

²² Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

²³ Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

²⁴ А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

²⁵ И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

²⁶ Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

²⁷ Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

²⁸ И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

²⁹ И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

³⁰ И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

³¹ И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

³² И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

¹⁶ А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

¹⁷ И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

¹⁸ И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

¹⁹ И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

²⁰ И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

²¹ И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

²² И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

²³ И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

²⁴ И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

²⁵ А беше сат трећи кад Га разапеше.

²⁶ И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.

²⁷ И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.

²⁸ И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.

²⁹ И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,

³⁰ Помози сам себи и сиђи с крста.

³¹ Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.

³² Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

³³ И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

³⁴ Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

³⁵ А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

³⁶ И сеђаху онде те Га чуваху.

³⁷ И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

³⁸ Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

³⁹ А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

⁴⁰ И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

⁴¹ А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

⁴² Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

⁴³ Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

⁴⁴ Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

⁴⁵ А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

⁴⁶ А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

⁴⁷ А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

⁴⁸ И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

⁴⁹ А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

⁵⁰ А Исус опет повика гласно и испусти душу.

⁵¹ И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

⁵² И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

⁵³ И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴ А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

³² Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

³³ И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

³⁴ А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

³⁵ И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

³⁶ А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

³⁷ И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

³⁸ А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

³⁹ А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

⁴⁰ А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

⁴¹ И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

⁴² И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

⁴³ И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

⁴⁴ А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

⁴⁵ И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

⁴⁶ И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

⁴⁷ А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

⁴⁸ И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

⁴⁹ А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

²⁵ А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

²⁶ А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

²⁷ Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

²⁸ Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

²⁹ Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

³⁰ А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

³¹ А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

³² Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

³³ А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

³⁴ Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

³⁵ И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

³⁶ Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.

³⁷ И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.

⁴³ Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.

⁴⁴ А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?

⁴⁵ И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.

⁴⁶ И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

⁴⁷ А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.

³⁸ А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.

³⁹ А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.

⁴⁰ И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

⁴¹ А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.

⁴² Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.

⁶² Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

⁶³ И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.

⁶⁴ Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.

⁶⁵ Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

⁶⁶ А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.

¹⁰ И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима.

¹¹ И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња.

¹² И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.

¹³ И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.

¹⁴ А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету.

¹⁵ Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.

¹⁶ И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем.

¹⁷ Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим.

¹⁸ Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.

¹ А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

² И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

³ Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

⁴ Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

⁵ И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

⁶ А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

⁷ Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

⁸ Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

⁹ Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

¹⁰ И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

¹¹ А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

¹² И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

¹³ Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

¹⁴ И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

¹⁵ А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

¹⁶ А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

¹⁷ И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

¹⁸ Јер знаше да су Га из зависти предали.

¹⁹ А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

²⁰ А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

²¹ А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

²² Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

²³ Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

²⁴ А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

²⁵ И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

²⁶ Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

²⁷ Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

²⁸ И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

²⁹ И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

³⁰ И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

³¹ И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

³² И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

³³ И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

³⁴ Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

³⁵ А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

³⁶ И сеђаху онде те Га чуваху.

³⁷ И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

³⁸ Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

³⁹ А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

⁴⁰ И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

⁴¹ А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

⁴² Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

⁴³ Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

⁴⁴ Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

⁴⁵ А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

⁴⁶ А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

⁴⁷ А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

⁴⁸ И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

⁴⁹ А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

⁵⁰ А Исус опет повика гласно и испусти душу.

⁵¹ И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

⁵² И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

⁵³ И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴ А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

⁵⁵ И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

⁵⁶ Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

⁴ Господ Господ даде ми језик учен да умем проговорити згодну реч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици.

⁵ Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не одступих натраг.

⁶ Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лице своје од руга ни од запљувања.

⁷ Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидети.

⁸ Близу је Онај који ме правда; ко ће се прети са мном? Станимо заједно; ко је супарник мој? Нека приступи к мени.

⁹ Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести.

¹⁰ Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге Његовог? Ко ходи по мраку и нема видела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога свог.

¹¹ Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.

⁶ Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике.

⁷ Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети.

⁸ Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.

⁹ Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом.

¹⁰ Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.

¹¹ Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење.

¹⁶ А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

¹⁷ И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

¹⁸ И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

¹⁹ И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

²⁰ И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

²¹ И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

²² И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

²³ И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

²⁴ И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

²⁵ А беше сат трећи кад Га разапеше.

²⁶ И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.

²⁷ И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.

²⁸ И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.

²⁹ И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,

³⁰ Помози сам себи и сиђи с крста.

³¹ Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.

³² Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

³³ А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

³⁴ И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

³⁵ И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.

³⁶ А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

³⁷ А Исус повика гласно, и издахну.

³⁸ И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.

³⁹ А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.

⁴⁰ А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,

⁴¹ Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.

¹³ Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.

¹⁴ Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих,

¹⁵ Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали.

¹ Ко верова проповедању нашем, и мишица Господња коме се откри?

² Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.

³ Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо.

⁴ А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.

⁵ Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.

⁶ Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

⁷ Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих.

⁸ Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен.

⁹ Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим.

¹⁰ Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком.

¹¹ Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова.

¹² Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли.

¹ Весели се, нероткињо која не рађаш, запевај и покликни ти, која не трпиш муке од порођаја, јер пуста има више деце него ли она која има мужа, вели Господ.

⁹ And it shall come to pass in that day, saith the Lord GOD, that I will cause the sun to go down at noon, and I will darken the earth in the clear day:

¹⁰ And I will turn your feasts into mourning, and all your songs into lamentation; and I will bring up sackcloth upon all loins, and baldness upon every head; and I will make it as the mourning of an only son, and the end thereof as a bitter day.

¹¹ Behold, the days come, saith the Lord GOD, that I will send a famine in the land, not a famine of bread, nor a thirst for water, but of hearing the words of the LORD:

¹² And they shall wander from sea to sea, and from the north even to the east, they shall run to and fro to seek the word of the LORD, and shall not find it.

¹¹ Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

¹² Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

¹³ И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

¹⁴ Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

¹⁵ И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

¹⁶ Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

¹⁷ Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

¹⁸ Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

³² Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

³³ И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

³⁴ А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

³⁵ И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

³⁶ А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

³⁷ И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

³⁸ А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

³⁹ А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

⁴⁰ А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

⁴¹ И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

⁴² И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

⁴³ И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

⁴⁴ А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

⁴⁵ И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

⁴⁶ И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

⁴⁷ А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

⁴⁸ И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

⁴⁹ А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

¹⁸ And the LORD hath given me knowledge of it, and I know it: then thou shewedst me their doings.

¹⁹ But I was like a lamb or an ox that is brought to the slaughter; and I knew not that they had devised devices against me, saying, Let us destroy the tree with the fruit thereof, and let us cut him off from the land of the living, that his name may be no more remembered.

²⁰ But, O LORD of hosts, that judgest righteously, that triest the reins and the heart, let me see thy vengeance on them: for unto thee have I revealed my cause.

²¹ Therefore thus saith the LORD of the men of Anathoth, that seek thy life, saying, Prophesy not in the name of the LORD, that thou die not by our hand:

²² Therefore thus saith the LORD of hosts, Behold, I will punish them: the young men shall die by the sword; their sons and their daughters shall die by famine:

²³ And there shall be no remnant of them: for I will bring evil upon the men of Anathoth, even the year of their visitation.

¹ Righteous art thou, O LORD, when I plead with thee: yet let me talk with thee of thy judgments: Wherefore doth the way of the wicked prosper? wherefore are all they happy that deal very treacherously?

² Thou hast planted them, yea, they have taken root: they grow, yea, they bring forth fruit: thou art near in their mouth, and far from their reins.

³ But thou, O LORD, knowest me: thou hast seen me, and tried mine heart toward thee: pull them out like sheep for the slaughter, and prepare them for the day of slaughter.

⁴ How long shall the land mourn, and the herbs of every field wither, for the wickedness of them that dwell therein? the beasts are consumed, and the birds; because they said, He shall not see our last end.

⁵ If thou hast run with the footmen, and they have wearied thee, then how canst thou contend with horses? and if in the land of peace, wherein thou trustedst, they wearied thee, then how wilt thou do in the swelling of Jordan?

⁹ Mine heritage is unto me as a speckled bird, the birds round about are against her; come ye, assemble all the beasts of the field, come to devour.

¹⁰ Many pastors have destroyed my vineyard, they have trodden my portion under foot, they have made my pleasant portion a desolate wilderness.

¹¹ They have made it desolate, and being desolate it mourneth unto me; the whole land is made desolate, because no man layeth it to heart.

¹⁴ Thus saith the LORD against all mine evil neighbours, that touch the inheritance which I have caused my people Israel to inherit; Behold, I will pluck them out of their land, and pluck out the house of Judah from among them.

¹⁵ And it shall come to pass, after that I have plucked them out I will return, and have compassion on them, and will bring them again, every man to his heritage, and every man to his land.

¹⁹ Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

²⁰ Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

²¹ И свештеника великог над домом Божијим:

²² Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

²³ Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

²⁴ И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

²⁵ Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

²⁶ Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

²⁷ Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

²⁸ Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

²⁹ Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

³⁰ Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

³¹ Страшно је упасти у руке Бога Живога.

²⁸ А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

²⁹ Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?

³⁰ Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.

³¹ А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.

³² Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.

³³ Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?

³⁴ Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

³⁵ Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

³⁶ Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

³⁷ Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

³⁸ Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.

³⁹ А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?

⁴⁰ Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.

¹ Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.

² И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,

³ И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.

⁴ Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.

⁵ А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!

⁶ А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

⁷ Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

⁸ Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

⁹ И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

¹⁰ А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

¹¹ Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

¹² Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

¹³ Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

¹⁴ А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

¹⁵ А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

¹⁶ Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

¹⁷ И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

¹⁸ Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

¹⁹ Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

²⁰ И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

²¹ А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.

²² Пилат одговори: Шта писах писах.

²³ А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.

²⁴ Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.

²⁵ А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

²⁶ А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

²⁷ Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

²⁸ Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

²⁹ Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

³⁰ А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

³¹ А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

³² Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

³³ А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

³⁴ Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

³⁵ И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

³⁶ Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.

³⁷ И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.

¹¹ И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.

¹² И рече Мојсије Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном.

¹³ Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ.

¹⁴ И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор.

¹⁵ А Мојсије му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде.

¹⁶ Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи.

¹⁷ А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.

¹⁸ Опет рече Мојсије: Молим Те, покажи ми славу своју.

¹⁹ А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.

²⁰ И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив.

²¹ И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену.

²² И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.

²³ Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети.

¹² So the LORD blessed the latter end of Job more than his beginning: for he had fourteen thousand sheep, and six thousand camels, and a thousand yoke of oxen, and a thousand she asses.

¹³ He had also seven sons and three daughters.

¹⁴ And he called the name of the first, Jemima; and the name of the second, Kezia; and the name of the third, Keren-happuch.

¹⁵ And in all the land were no women found so fair as the daughters of Job: and their father gave them inheritance among their brethren.

¹⁶ After this lived Job an hundred and forty years, and saw his sons, and his sons’ sons, even four generations.

¹⁷ So Job died, being old and full of days.

¹³ Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.

¹⁴ Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих,

¹⁵ Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали.

¹ Ко верова проповедању нашем, и мишица Господња коме се откри?

² Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.

³ Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо.

⁴ А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.

⁵ Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.

⁶ Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

⁷ Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих.

⁸ Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен.

⁹ Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим.

¹⁰ Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком.

¹¹ Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова.

¹² Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли.

¹ Весели се, нероткињо која не рађаш, запевај и покликни ти, која не трпиш муке од порођаја, јер пуста има више деце него ли она која има мужа, вели Господ.

¹⁸ Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.

¹⁹ Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу.

²⁰ Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост?

²¹ Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују.

²² Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.

²³ А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

²⁴ Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

²⁵ Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.

²⁶ Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудрих по телу, ни много силних ни много племенитих;

²⁷ Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако;

²⁸ И што је неплеменито пред светом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јесте,

²⁹ Да се не похвали ниједно тело пред Богом.

³⁰ Из ког сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење.

³¹ Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали.

¹ И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.

² Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.

¹ When the morning was come, all the chief priests and elders of the people took counsel against Jesus to put him to death:

² And when they had bound him, they led him away, and delivered him to Pontius Pilate the governor.

³ Then Judas, which had betrayed him, when he saw that he was condemned, repented himself, and brought again the thirty pieces of silver to the chief priests and elders,

⁴ Saying, I have sinned in that I have betrayed the innocent blood. And they said, What is that to us? see thou to that.

⁵ And he cast down the pieces of silver in the temple, and departed, and went and hanged himself.

⁶ And the chief priests took the silver pieces, and said, It is not lawful for to put them into the treasury, because it is the price of blood.

⁷ And they took counsel, and bought with them the potter’s field, to bury strangers in.

⁸ Wherefore that field was called, The field of blood, unto this day.

⁹ Then was fulfilled that which was spoken by Jeremy the prophet, saying, And they took the thirty pieces of silver, the price of him that was valued, whom they of the children of Israel did value;

¹⁰ And gave them for the potter’s field, as the Lord appointed me.

¹¹ And Jesus stood before the governor: and the governor asked him, saying, Art thou the King of the Jews? And Jesus said unto him, Thou sayest.

¹² And when he was accused of the chief priests and elders, he answered nothing.

¹³ Then said Pilate unto him, Hearest thou not how many things they witness against thee?

¹⁴ And he answered him to never a word; insomuch that the governor marvelled greatly.

¹⁵ Now at that feast the governor was wont to release unto the people a prisoner, whom they would.

¹⁶ And they had then a notable prisoner, called Barabbas.

¹⁷ Therefore when they were gathered together, Pilate said unto them, Whom will ye that I release unto you? Barabbas, or Jesus which is called Christ?

¹⁸ For he knew that for envy they had delivered him.

¹⁹ When he was set down on the judgment seat, his wife sent unto him, saying, Have thou nothing to do with that just man: for I have suffered many things this day in a dream because of him.

²⁰ But the chief priests and elders persuaded the multitude that they should ask Barabbas, and destroy Jesus.

²¹ The governor answered and said unto them, Whether of the twain will ye that I release unto you? They said, Barabbas.

²² Pilate saith unto them, What shall I do then with Jesus which is called Christ? They all say unto him, Let him be crucified.

²³ And the governor said, Why, what evil hath he done? But they cried out the more, saying, Let him be crucified.

²⁴ When Pilate saw that he could prevail nothing, but that rather a tumult was made, he took water, and washed his hands before the multitude, saying, I am innocent of the blood of this just person: see ye to it.

²⁵ Then answered all the people, and said, His blood be on us, and on our children.

²⁶ Then released he Barabbas unto them: and when he had scourged Jesus, he delivered him to be crucified.

²⁷ Then the soldiers of the governor took Jesus into the common hall, and gathered unto him the whole band of soldiers.

²⁸ And they stripped him, and put on him a scarlet robe.

²⁹ And when they had platted a crown of thorns, they put it upon his head, and a reed in his right hand: and they bowed the knee before him, and mocked him, saying, Hail, King of the Jews!

³⁰ And they spit upon him, and took the reed, and smote him on the head.

³¹ And after that they had mocked him, they took the robe off from him, and put his own raiment on him, and led him away to crucify him.

³² And as they came out, they found a man of Cyrene, Simon by name: him they compelled to bear his cross.

³³ And when they were come unto a place called Golgotha, that is to say, a place of a skull,

³⁴ They gave him vinegar to drink mingled with gall: and when he had tasted thereof, he would not drink.

³⁵ And they crucified him, and parted his garments, casting lots: that it might be fulfilled which was spoken by the prophet, They parted my garments among them, and upon my vesture did they cast lots.

³⁶ And sitting down they watched him there;

³⁷ And set up over his head his accusation written, THIS IS JESUS THE KING OF THE JEWS.

³⁸ Then were there two thieves crucified with him, one on the right hand, and another on the left.

³⁹ And one of the malefactors which were hanged railed on him, saying, If thou be Christ, save thyself and us.

⁴⁰ But the other answering rebuked him, saying, Dost not thou fear God, seeing thou art in the same condemnation?

⁴¹ And we indeed justly; for we receive the due reward of our deeds: but this man hath done nothing amiss.

⁴² And he said unto Jesus, Lord, remember me when thou comest into thy kingdom.

⁴³ And Jesus said unto him, Verily I say unto thee, To day shalt thou be with me in paradise.

³⁹ And they that passed by reviled him, wagging their heads,

⁴⁰ And saying, Thou that destroyest the temple, and buildest it in three days, save thyself. If thou be the Son of God, come down from the cross.

⁴¹ Likewise also the chief priests mocking him, with the scribes and elders, said,

⁴² He saved others; himself he cannot save. If he be the King of Israel, let him now come down from the cross, and we will believe him.

⁴³ He trusted in God; let him deliver him now, if he will have him: for he said, I am the Son of God.

⁴⁴ The thieves also, which were crucified with him, cast the same in his teeth.

⁴⁵ Now from the sixth hour there was darkness over all the land unto the ninth hour.

⁴⁶ And about the ninth hour Jesus cried with a loud voice, saying, Eli, Eli, lama sabachthani? that is to say, My God, my God, why hast thou forsaken me?

⁴⁷ Some of them that stood there, when they heard that, said, This man calleth for Elias.

⁴⁸ And straightway one of them ran, and took a spunge, and filled it with vinegar, and put it on a reed, and gave him to drink.

⁴⁹ The rest said, Let be, let us see whether Elias will come to save him.

⁵⁰ Jesus, when he had cried again with a loud voice, yielded up the ghost.

⁵¹ And, behold, the veil of the temple was rent in twain from the top to the bottom; and the earth did quake, and the rocks rent;

⁵² And the graves were opened; and many bodies of the saints which slept arose,

⁵³ And came out of the graves after his resurrection, and went into the holy city, and appeared unto many.

⁵⁴ Now when the centurion, and they that were with him, watching Jesus, saw the earthquake, and those things that were done, they feared greatly, saying, Truly this was the Son of God.

³¹ The Jews therefore, because it was the preparation, that the bodies should not remain upon the cross on the sabbath day, (for that sabbath day was an high day,) besought Pilate that their legs might be broken, and that they might be taken away.

³² Then came the soldiers, and brake the legs of the first, and of the other which was crucified with him.

³³ But when they came to Jesus, and saw that he was dead already, they brake not his legs:

³⁴ But one of the soldiers with a spear pierced his side, and forthwith came there out blood and water.

³⁵ And he that saw it bare record, and his record is true: and he knoweth that he saith true, that ye might believe.

³⁶ For these things were done, that the scripture should be fulfilled, A bone of him shall not be broken.

³⁷ And again another scripture saith, They shall look on him whom they pierced.

⁵⁵ And many women were there beholding afar off, which followed Jesus from Galilee, ministering unto him:

⁵⁶ Among which was Mary Magdalene, and Mary the mother of James and Joses, and the mother of Zebedee’s children.

⁵⁷ When the even was come, there came a rich man of Arimathæa, named Joseph, who also himself was Jesus’ disciple:

⁵⁸ He went to Pilate, and begged the body of Jesus. Then Pilate commanded the body to be delivered.

⁵⁹ And when Joseph had taken the body, he wrapped it in a clean linen cloth,

⁶⁰ And laid it in his own new tomb, which he had hewn out in the rock: and he rolled a great stone to the door of the sepulchre, and departed.

⁶¹ And there was Mary Magdalene, and the other Mary, sitting over against the sepulchre.

¹ И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

² И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

³ А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

⁴ И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

⁵ И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

⁶ Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

⁷ А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

⁸ И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

⁹ Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

¹⁰ Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

¹¹ То би од Господа и дивно је у нашим очима?

¹² И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

¹³ И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

¹⁴ А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

¹⁵ А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

¹⁶ А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

¹⁷ И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

¹⁸ И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

¹⁹ Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

²⁰ Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

²¹ И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

²² И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

²³ О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

²⁴ И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?

²⁵ Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

²⁶ А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

²⁷ Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

²⁸ И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?

²⁹ А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

³⁰ И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.

³¹ И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.

³² И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;

³³ И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.

³⁴ А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

³⁵ И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

³⁶ Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

³⁷ Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

³⁸ И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

³⁹ И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

⁴⁰ Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

⁴¹ И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

⁴² И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

⁴³ И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

⁴⁴ Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.