¹⁷ А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.

¹⁸ Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.

¹⁹ А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.

²⁰ А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.

²¹ Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.

²² Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

²³ А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.

²⁴ Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;

²⁵ Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.

²⁶ Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.

²⁷ Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.

²⁸ Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.

²⁹ А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.

³⁰ Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.

³¹ Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.

³² И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

³³ А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.

³⁴ Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?

³⁵ А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

³⁶ Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

³⁷ Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;

³⁸ Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?

³⁹ Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:

⁴⁰ Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.

⁴¹ Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.

⁴² Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

⁴³ Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.

⁴⁴ А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;

⁴⁵ И ко види мене, види Оног који ме посла.

⁴⁶ Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.

⁴⁷ И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.

⁴⁸ Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;

⁴⁹ Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.

⁵⁰ И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.

³ И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.

⁴ К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;

⁵ И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.

⁶ И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.

⁷ Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.

⁸ Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.

⁹ И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.

¹⁰ И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.

¹ И рече ми: Сине човечји, поједи шта је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљевом.

² И отворих уста, и заложи ме оном књигом.

³ И рече ми: Сине човечји, нахрани трбух свој и црева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и беше ми у устима слатка као мед.

¹¹ И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове.

¹² И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак.

¹³ И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог?

¹⁴ А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало.

¹⁵ И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца.

¹⁶ А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог.

¹⁷ А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.

¹⁸ И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте?

¹⁹ А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.

²⁰ А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе.

²¹ И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.

²² И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.

¹ Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.

² И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.

³ И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.

⁴ А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју.

⁵ Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи.

⁶ А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.

⁷ И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,

⁸ Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.

⁹ И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.

¹⁰ А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим.

⁶ А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,

⁷ Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.

⁸ А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?

⁹ Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.

¹⁰ А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.

¹¹ Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

¹² А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

¹³ Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.

¹⁴ Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,

¹⁵ И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

¹⁶ И отада тражаше згоду да Га изда.

¹ И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

² И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

³ А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

⁴ А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

⁵ И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

⁶ А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

⁷ Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

⁸ И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

⁹ А шта је Бог саставио човек да не раставља.

¹⁰ И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

¹¹ И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

¹² И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

¹³ И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

¹⁴ А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

¹⁵ Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

¹⁶ И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

¹⁷ И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

¹⁸ А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

¹⁹ Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

²⁰ А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

²¹ А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

²² А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

²³ И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

²⁴ А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

²⁵ Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

²⁶ А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

²⁷ А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

²⁸ А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

²⁹ А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

³⁰ А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

³¹ Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

³² А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

³³ Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

³⁴ И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

³⁵ И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

³⁶ А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?

³⁷ А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

³⁸ А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

³⁹ А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

⁴⁰ Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

⁴¹ И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

⁴² А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

⁴³ Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

⁴⁴ И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

⁴⁵ Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

⁴⁶ И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

⁴⁷ И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

⁴⁸ И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

⁴⁹ И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

⁵⁰ А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

⁵¹ И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

⁵² А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.