¹⁸ А ујутру, враћајући се у град, огладне.

¹⁹ И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.

²⁰ И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

²¹ А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.

²² И све што узиштете у молитви верујући, добићете.

²³ И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?

²⁴ А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

²⁵ Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?

²⁶ Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.

²⁷ И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

²⁸ Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.

²⁹ А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.

³⁰ И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.

³¹ Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.

³² Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.

³³ Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

³⁴ А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

³⁵ И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.

³⁶ Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.

³⁷ А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.

³⁸ А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

³⁹ И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

⁴⁰ Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?

⁴¹ Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.

⁴² А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.

⁴³ Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.

¹ Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје.

² Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин,

³ Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ.

⁴ И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост;

⁵ Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека;

⁶ И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке;

⁷ И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза.

⁸ И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране.

⁹ Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се.

¹⁰ И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.

¹¹ И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело.

¹² И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.

¹³ И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња.

¹⁴ И животиње трчаху и враћаху се као муња.

¹⁵ И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.

¹⁶ Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.

¹⁷ Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.

¹⁸ И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.

¹⁹ И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.

²⁰ Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

¹ Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

² Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

³ Исахар, Завулон и Венијамин,

⁴ Дан и Нефталим, Гад и Асир.

⁵ А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.

⁶ А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

⁷ И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

⁸ Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;

⁹ И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.

¹⁰ Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.

¹¹ И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

¹² Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.

¹³ И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

¹⁴ И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

¹⁵ И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,

¹⁶ И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

¹⁷ Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

¹⁸ А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

¹⁹ А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

²⁰ И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

¹ Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.

² И роди му се седам синова и три кћери.

³ И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку.

⁴ И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.

⁵ И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.

⁶ А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.

⁷ И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.

⁸ И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла.

⁹ А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога?

¹⁰ Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи.

¹¹ Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.

¹² А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.

³ А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века?

⁴ И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.

⁵ Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.

⁶ Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај.

⁷ Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.

⁸ А то је све почетак страдања.

⁹ Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради.

¹⁰ И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.

¹¹ И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

¹² И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.

¹³ Али који претрпи до краја благо њему.

¹⁴ И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак.

¹⁵ Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме):

¹⁶ Тада који буду у Јудеји нека беже у горе;

¹⁷ И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући;

¹⁸ И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.

¹⁹ А тешко труднима и дојилицама у те дане.

²⁰ Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;

²¹ Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити;

²² И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они.

²³ Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте.

²⁴ Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.

²⁵ Ето вам казах унапред.

²⁶ Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не верујте.

²⁷ Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег.

²⁸ Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити.

²⁹ И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

³⁰ И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом.

³¹ И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса.

³² Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.

³³ Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.

³⁴ Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

³⁵ Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

¹ У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

² Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

³ И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

⁴ И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

⁵ И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

⁶ И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

⁷ И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

⁸ И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

⁹ А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

¹⁰ И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

¹¹ И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹² И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

¹³ И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

¹⁴ И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

¹⁵ И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

¹⁶ И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

¹⁷ И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

¹⁸ Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

¹⁹ Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

²⁰ А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

²¹ И рече им: Како не разумете?

²² И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

²³ И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

²⁴ И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

²⁵ И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

²⁶ И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

²⁷ И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

²⁸ А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

²⁹ А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

³⁰ И запрети им да никоме не казују за Њега.

³¹ И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

³² И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

³³ А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

³⁴ И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

³⁵ Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

³⁶ Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

³⁷ Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

³⁸ Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.