¹⁰ Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите; радујте се с њим сви који га жалисте.

¹¹ Јер ћете сати сисе од утехе његове, и наситићете се, јешћете и наслађиваћете се у светлости славе његове.

¹² Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу као реку довести к њему мир и славу народа као поток бујан, па ћете сати; бићете ношени на рукама и миловани на коленима.

¹³ Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму.

¹⁴ Видећете и обрадоваће се срце ваше и кости ће се ваше помладити као трава, и знаће се рука Господња на слугама Његовим и гнев на непријатељима Његовим.

¹⁵ Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће Му бити као вихор, да излије гнев свој у јарости и претњу у пламену огњеном.

¹⁶ Јер ће Господ судити огњем и мачем својим сваком телу, и много ће бити побијених од Господа.

¹⁷ Који се освештавају и који се очишћавају у вртовима један за другим јавно, који једу месо свињско и ствари гадне и мишеве, сви ће изгинути, вели Господ.

¹⁸ А ја знам дела њихова и мисли њихове, и доћи ће време, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видеће славу моју.

¹⁹ И поставићу знак на њих, и послаћу између њих који се спасу к народима у Тарсис, у Фул и у Луд, који натежу лук, у Тувал и у Јаван и на далека острва, која не чуше глас о мени нити видеше славу моју, и јављаће славу моју по народима.

²⁰ И сву ће браћу вашу из свих народа довести Господу на дар на коњима и на колима и на носилима и на мазгама и на камилама ка светој гори мојој у Јерусалим, вели Господ, као што приносе синови Израиљеви дар у чистом суду у дом Господњи.

²¹ И између њих ћу узети свештенике и Левите, вели Господ.

²² Јер као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Господ, тако ће стајати семе ваше и име ваше.

²³ И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тело да се поклони преда мном, вели Господ.

²⁴ И излазиће и гледаће мртва телеса оних људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком телу.

³³ А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.

¹ Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.

² И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља.

³ И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.

⁴ А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:

⁵ Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи.

⁶ А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео.

⁷ И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске.

⁸ И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској.

⁹ А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика.

¹⁰ А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.

¹¹ А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска.

¹² И учинише му синови његови како им беше заповедио.

¹³ Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.

¹⁴ И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог.

¹⁵ А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.

¹⁶ Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:

¹⁷ Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.

¹⁸ После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје.

¹⁹ А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога?

²⁰ Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ.

²¹ Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи.

²² Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.

²³ И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим.

²⁴ И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.

²⁵ И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.

²⁶ Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.

⁸ Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.

⁹ Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

¹⁰ Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.

¹¹ Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.

¹² Чини му добро, а не зло, свега века свог.

¹³ Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

¹⁴ Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

¹⁵ Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.

¹⁶ Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

¹⁷ Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.

¹⁸ Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

¹⁹ Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.

²⁰ Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.

²¹ Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

²² Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је

²³ Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.

²⁴ Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

²⁵ Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.

²⁶ Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.

²⁷ Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.

²⁸ Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;

²⁹ Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

³⁰ Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

³¹ Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.

¹ И дођоше преко мора у околину гадаринску.

² И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,

³ Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

⁴ Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

⁵ И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

⁶ А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.

⁷ И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.

⁸ Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.

⁹ И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.

¹⁰ И молише Га веома да их не шаље из оне околине.

¹¹ А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.

¹² И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

¹³ И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.

¹⁴ А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.

¹⁵ И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.

¹⁶ А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.

¹⁷ И почеше Га молити да иде из њихових крајева.

¹⁸ И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.

¹⁹ А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

²⁰ И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

²¹ И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.

²² И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.

²³ И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

²⁴ И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

²⁵ И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

²⁶ И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,

²⁷ Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

²⁸ Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

²⁹ И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

³⁰ И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

³¹ И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?

³² И Он се обазираше да види ону која то учини.

³³ А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

³⁴ А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

³⁵ Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?

³⁶ А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.

³⁷ И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.

³⁸ И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.

³⁹ И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.

⁴⁰ И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.

⁴¹ И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.

⁴² И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

⁴³ И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.