⁸ Овако вели Господ: Као кад ко нађе вино у грозду, па рече: Не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти све,

⁹ Јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их изабраници моји, и слуге моје населиће се онде.

¹⁰ А Сарон ће бити тор за овце и долина ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи.

¹¹ А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и лијете налив Менију,

¹² Вас ћу избројати под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одазивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте шта је зло преда мном и изабрасте шта мени није по вољи.

¹³ Зато овако вели Господ Господ: Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети.

¹⁴ Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.

¹⁵ И оставићете име своје изабранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом.

¹⁶ Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.

¹ Тада пође Израиљ са свим шта имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака.

² И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: Ево ме.

³ И Бог му рече: Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик.

⁴ Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.

⁵ И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова, оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ.

⁶ И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова.

⁷ Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

¹⁵ Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;

¹⁶ И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.

¹⁷ Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.

¹⁸ Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.

¹⁹ Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.

²⁰ Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.

²¹ Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.

²² Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.

²³ Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.

²⁴ Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.

²⁵ Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

²⁶ Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.

²⁷ Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.

²⁸ Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.

²⁹ Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?

³⁰ Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.

³¹ Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.

³² На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.

³³ Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.

³⁴ И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.

³⁵ Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.

¹ Не завиди злим људима нити жели да си с њима.

² Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.

³ Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.

⁴ И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.

⁵ Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

¹ И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

² И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

³ Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

⁴ И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

⁵ А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

⁶ А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

⁷ И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

⁸ И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

⁹ И рече: Ко има уши да чује нека чује.

¹⁰ А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.

¹¹ И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;

¹² Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

¹³ И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

¹⁴ Сејач реч сеје.

¹⁵ А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

¹⁶ Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

¹⁷ Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

¹⁸ А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

¹⁹ Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

²⁰ А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

²¹ И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?

²² Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.

²³ Ако има ко уши да чује нека чује.

²⁴ И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

²⁵ Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

²⁶ И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

²⁷ И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

²⁸ Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

²⁹ А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

³⁰ И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

³¹ Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

³² А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

³³ И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

³⁴ А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

³⁵ И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.

³⁶ И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.

³⁷ И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.

³⁸ А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?

³⁹ И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.

⁴⁰ И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

⁴¹ И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?