¹¹ Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми.

¹² Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест.

¹³ Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама.

¹⁴ Овако вели Господ: Труд мисирски и трговина етиопска и Саваца људи високог раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: Доиста, Бог је у теби, и нема другог Бога.

¹⁵ Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, Спаситељ.

¹⁶ Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове.

¹⁷ А Израиља ће спасти Господ спасењем вечним, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека.

¹ После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.

² И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.

³ И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.

⁴ Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.

⁵ И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

⁶ И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.

⁷ Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?

⁸ А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

⁹ А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;

¹⁰ И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.

¹¹ Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.

¹² А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.

¹³ И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.

¹⁴ И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.

¹⁵ И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

¹⁶ И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,

¹⁷ Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;

¹⁸ И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

¹⁷ У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

¹⁸ Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

¹⁹ Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

²⁰ Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

²¹ Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

²² Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

²³ Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

²⁴ Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

²⁵ Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

²⁶ Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

²⁷ Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

²⁸ И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.

¹ Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

² Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

³ Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

⁴ Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

⁵ Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

¹ И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:

² Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.

³ Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;

⁴ И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.

⁵ И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.

⁶ А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,

⁷ Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.

⁸ А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?

⁹ Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.

¹⁰ А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.

¹¹ Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

¹² А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

¹³ Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.

¹⁴ Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,

¹⁵ И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

¹⁶ И отада тражаше згоду да Га изда.

¹⁷ А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

¹⁸ А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.

¹⁹ И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.

²⁰ А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.

²¹ И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

²² И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?

²³ А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.

²⁴ Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.

²⁵ А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.

²⁶ И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

²⁷ И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;

²⁸ Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.

²⁹ Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.

³⁰ И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

³¹ Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.

³² А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.

³³ А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

³⁴ Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

³⁵ Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

³⁶ Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

³⁷ И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

³⁸ Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

³⁹ И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.

⁴⁰ И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

⁴¹ Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.

⁴² Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.

⁴³ И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.

⁴⁴ И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.

⁴⁵ Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.

⁴⁶ Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

⁴⁷ И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.

⁴⁸ А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.

⁴⁹ И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.

⁵⁰ А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.

⁵¹ И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

⁵² Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

⁵³ Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?

⁵⁴ Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?

⁵⁵ У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.

⁵⁶ А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.

⁵⁷ И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.

⁵⁸ А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.

⁵⁹ А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;

⁶⁰ И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,

⁶¹ И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.

⁶² И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

⁶³ А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?

⁶⁴ Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.

⁶⁵ Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.

⁶⁶ Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

⁶⁷ Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке

⁶⁸ Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

⁶⁹ А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

⁷⁰ А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

⁷¹ А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.

⁷² Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.

⁷³ А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

⁷⁴ Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.

⁷⁵ И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.