⁵ Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

⁶ Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

⁷ Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

⁸ Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

⁹ Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

¹⁰ Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

¹¹ Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

¹² Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

¹³ Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

¹⁴ Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

¹⁵ Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

¹⁶ И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

²⁰ И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.

²¹ Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.

²² И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,

²³ И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?

²⁴ Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?

²⁵ Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?

²⁶ И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.

²⁷ А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

²⁸ Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.

²⁹ И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.

³⁰ Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.

³¹ Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.

³² Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.

³³ И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.

¹⁷ Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

¹⁸ Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

¹⁹ Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

²⁰ Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

²¹ Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

²² Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

²³ Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

²⁴ Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

²⁵ Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

²⁶ Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

²⁷ Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

²⁸ Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

²⁹ Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

³⁰ Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

³¹ Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

³² Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

³³ Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

¹ Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

² Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

³ Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

⁴ Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

⁵ Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

⁶ Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

⁷ Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

⁸ Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

⁹ Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

¹⁰ Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

¹¹ Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

¹² Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

¹³ Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

¹⁴ Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

¹⁵ Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

¹⁶ На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

¹⁷ У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

¹ Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

² Пет од њих беху мудре, а пет луде.

³ И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

⁴ А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.

⁵ А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.

⁶ А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.

⁷ Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.

⁸ А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.

⁹ А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

¹⁰ А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

¹¹ А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.

¹² А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.

¹³ Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.

¹⁴ Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

¹⁵ И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

¹⁶ А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

¹⁷ Тако и онај што прими два доби и он још два.

¹⁸ А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.

¹⁹ А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.

²⁰ И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

²¹ А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²² А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

²³ А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²⁴ А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;

²⁵ Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

²⁶ А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:

²⁷ Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

²⁸ Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.

²⁹ Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

³⁰ И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

³¹ А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.

³² И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

³³ И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.

³⁴ Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.

³⁵ Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;

³⁶ Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.

³⁷ Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?

³⁸ Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?

³⁹ Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?

⁴⁰ И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

⁴¹ Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.

⁴² Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;

⁴³ Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

⁴⁴ Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

⁴⁵ Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

⁴⁶ И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.