¹ Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води,

² Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца,

³ Педесетника и угледног човека, и саветника и вештог уметника и човека речитог.

⁴ И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари.

⁵ И чиниће силу у народу један другом и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштеног.

⁶ И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком.

⁷ А он ће се заклети у онај дан говорећи: Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљину, не постављајте ме кнезом народу.

⁸ Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе Његове.

⁹ Шта се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло.

¹⁰ Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих.

¹¹ Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове.

¹² Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! Који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог.

¹³ Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима.

¹⁴ Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама.

²⁰ И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

²¹ И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;

²² И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

²³ А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

²⁴ Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

²⁵ А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.

¹ Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?

² А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;

³ Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

⁴ А змија рече жени: Нећете ви умрети;

⁵ Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.

⁶ И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.

⁷ Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.

⁸ И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

⁹ А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?

¹⁰ А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

¹¹ А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

¹² А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

¹³ А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.

¹⁴ Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.

¹⁵ И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.

¹⁶ А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.

¹⁷ Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;

¹⁸ Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

¹⁹ Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

²⁰ И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.

¹⁹ Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

²⁰ Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.

²¹ Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;

²² И биће живот души твојој и накит грлу твом.

²³ Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

²⁴ Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

²⁵ Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.

²⁶ Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.

²⁷ Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.

²⁸ Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.

²⁹ Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.

³⁰ Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.

³¹ Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.

³² Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.

³³ Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.

³⁴ Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.

¹ Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.

² И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,

³ И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.

⁴ Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.

⁵ А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!

⁶ А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

⁷ Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

⁸ Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

⁹ И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

¹⁰ А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

¹¹ Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

¹² Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

¹³ Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

¹⁴ А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

¹⁵ А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

¹⁶ Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

¹⁷ И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

¹⁸ Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

¹⁹ Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

²⁰ И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

²¹ А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.

²² Пилат одговори: Шта писах писах.

²³ А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.

²⁴ Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.

²⁵ А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

²⁶ А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

²⁷ Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

²⁸ Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

²⁹ Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

³⁰ А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

³¹ А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

³² Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

³³ А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

³⁴ Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

³⁵ И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

³⁶ Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.

³⁷ И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.

³⁸ А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.

³⁹ А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.

⁴⁰ И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

⁴¹ А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.

⁴² Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.