¹¹ Тешко њима! Јер путем Каиновим пођоше и у превару Валамове плате падоше, и у буни Корејевој изгибоше.

¹² Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које ветрови разносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из корена ишчупана;

¹³ Бесни валови морски, који се пене својим срамотама, звезде лажне, којима се чува мрак вечне таме.

¹⁴ Али и за овакве пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ с хиљадама светих анђела својих

¹⁵ Да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све ружне речи њихове које безбожни грешници говорише на Њ.

¹⁶ Ово су незадовољни викачи, који по жељама својим живе, и уста њихова говоре поносите речи, и за добитак гледају ко је ко.

¹⁷ А ви, љубазни, опомињите се речи које напред казаше апостоли Господа нашег Исуса Христа,

¹⁸ Јер вам казаше да ће у последње време постати ругачи, који ће ходити по својим жељама и безбожностима.

¹⁹ Ово су они што се одвајају (од јединости вере), и јесу телесни, који духа немају.

²⁰ А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вером, и молите се Богу Духом Светим.

²¹ И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.

²² И тако разликујући једне милујте.

²³ А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тела.

²⁴ А Ономе који вас може сачувати без греха и без мане, и поставити праве пред славом својом у радости,

²⁵ Једином премудром Богу и Спасу нашем, кроз Исуса Христа Господа нашег, слава и величанство, држава и власт пре свију векова и сад и у све векове. Амин.

² И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

³ А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

⁴ А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

⁵ А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

⁶ А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

⁷ И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

⁸ А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

⁹ И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

¹⁰ А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

¹¹ А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

¹² И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

¹³ А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

¹⁴ Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

¹⁵ А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

¹⁶ Дакле, да га избијем па да пустим.

¹⁷ А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

¹⁸ Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

¹⁹ Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

²⁰ А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

²¹ А они викаху говорећи: Распни га, распни.

²² А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

²³ А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

²⁴ И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

²⁵ И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

²⁶ И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

²⁷ А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

²⁸ А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

²⁹ Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

³⁰ Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

³¹ Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

³² Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

³³ И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

³⁴ А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

⁴⁴ А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

⁴⁵ И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

⁴⁶ И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

⁴⁷ А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

⁴⁸ И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

⁴⁹ А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

⁵⁰ И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

⁵¹ (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

⁵² Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

⁵³ И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

⁵⁴ И дан беше петак, и субота освиташе.

⁵⁵ А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

⁵⁶ Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

¹ Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

² (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

³ Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

⁴ А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

⁵ А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

⁶ А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

⁷ А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

⁸ Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

⁹ Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

¹⁰ А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

¹¹ Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

¹² Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

¹³ А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

¹⁴ Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

¹⁵ И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

¹⁶ Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

¹⁷ А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

¹⁸ (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

¹⁹ И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

²⁰ Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

²¹ Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

²² А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

²³ Исус јој рече: Брат ће твој устати.

²⁴ Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

²⁵ А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

²⁶ И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

²⁷ Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

²⁸ И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

²⁹ А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

³⁰ Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

³¹ А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

³² А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

³³ Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

³⁴ И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

³⁵ Ударише сузе Исусу.

³⁶ Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

³⁷ А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

³⁸ А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

³⁹ Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

⁴⁰ Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

⁴¹ Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

⁴² А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

⁴³ И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

⁴⁴ И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

⁴⁵ Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

⁴⁶ А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

⁴⁷ Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

⁴⁸ Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

⁴⁹ А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

⁵⁰ И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

⁵¹ А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

⁵² И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

⁵³ Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

⁵⁴ А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

⁵⁵ А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

⁵⁶ Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

⁵⁷ А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.