¹ Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.

² Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

³ Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш.

⁴ Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.

⁵ Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима,

⁶ Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.

⁷ Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.

⁸ Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.

⁹ Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.

¹⁰ Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.

¹¹ Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога.

¹² Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.

¹³ Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;

¹⁴ Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити.

²⁹ И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰ Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹ И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³² А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³ А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴ А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵ И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶ А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷ А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸ Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹ И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰ И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁷ А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

⁸ И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

⁹ А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

¹⁰ А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

¹¹ И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹² И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

¹³ А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

¹⁴ И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

¹⁵ И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

¹⁶ Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

¹⁷ И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

¹⁸ Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

¹⁹ И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

²⁰ А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

²¹ Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

²² И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

²³ И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

²⁴ А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

²⁵ А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

²⁶ Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

²⁷ Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁸ А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁹ И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

³⁰ Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

³¹ Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

³² А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

³³ А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

³⁴ А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

³⁵ И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁶ А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

³⁷ Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

³⁸ А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

³⁹ И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

¹ А Исус отиде на гору Маслинску.

² А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.

³ А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду

⁴ Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;

⁵ А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?

⁶ Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

⁷ А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.

⁸ Па се опет саже доле и писаше по земљи.

⁹ А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.

¹⁰ А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

¹¹ А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.

¹² Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

¹³ Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.

¹⁴ Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

¹⁵ Ви судите по телу, ја не судим никоме.

¹⁶ И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.

¹⁷ А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.

¹⁸ Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.

¹⁹ Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.

²⁰ Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.

²¹ А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.

²² Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?

²³ И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.

²⁴ Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.

²⁵ Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.

²⁶ Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.

²⁷ Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.

²⁸ А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.

²⁹ И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.

³⁰ Кад ово говораше, многи Га вероваше.

³¹ Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

³² И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

³³ Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

³⁴ Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.

³⁵ А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.

³⁶ Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.

³⁷ Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.

³⁸ Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.

³⁹ Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.

⁴⁰ А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.

⁴¹ Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.

⁴² А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.

⁴³ Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.

⁴⁴ Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

⁴⁵ А мени не верујете, јер ја истину говорим.

⁴⁶ Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

⁴⁷ Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

⁴⁸ Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

⁴⁹ Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.

⁵⁰ А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

⁵¹ Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

⁵² Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.

⁵³ Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?

⁵⁴ Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.

⁵⁵ И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.

⁵⁶ Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.

⁵⁷ Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?

⁵⁸ А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.

⁵⁹ Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.