²³ Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.

²⁴ Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.

²⁵ Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;

²⁶ Јер је Господња земља и шта је на њој.

²⁷ Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.

²⁸ Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.

¹³ Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

¹⁴ Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим.

¹⁵ Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли.

¹⁶ Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре;

¹⁷ А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.

⁸ And he said, Take heed that ye be not deceived: for many shall come in my name, saying, I am Christ; and the time draweth near: go ye not therefore after them.

⁹ But when ye shall hear of wars and commotions, be not terrified: for these things must first come to pass; but the end is not by and by.

²⁵ And there shall be signs in the sun, and in the moon, and in the stars; and upon the earth distress of nations, with perplexity; the sea and the waves roaring;

²⁶ Men’s hearts failing them for fear, and for looking after those things which are coming on the earth: for the powers of heaven shall be shaken.

²⁷ And then shall they see the Son of man coming in a cloud with power and great glory.

³³ Heaven and earth shall pass away: but my words shall not pass away.

³⁴ And take heed to yourselves, lest at any time your hearts be overcharged with surfeiting, and drunkenness, and cares of this life, and so that day come upon you unawares.

³⁵ For as a snare shall it come on all them that dwell on the face of the whole earth.

³⁶ Watch ye therefore, and pray always, that ye may be accounted worthy to escape all these things that shall come to pass, and to stand before the Son of man.

²⁴ Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

²⁵ Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

²⁶ Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

²⁷ И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

²⁸ Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

²⁹ И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

³⁰ Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

¹ Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

² И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

³ А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

⁴ А беше близу пасха, празник јеврејски.

⁵ Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

⁶ А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

⁷ Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

⁸ Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

⁹ Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

¹⁰ А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

¹¹ А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

¹² И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

¹³ И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

¹⁴ А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

¹⁵ А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

¹⁶ А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

¹⁷ И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

¹⁸ А море се подизаше од великог ветра.

¹⁹ Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

²⁰ А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

²¹ Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

²² Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

²³ А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

²⁴ Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

²⁵ И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

²⁶ Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

²⁷ Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

²⁸ А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

²⁹ Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

³⁰ А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

³¹ Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

³² Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

³³ Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

³⁴ Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

³⁵ А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

³⁶ Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

³⁷ Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

³⁸ Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

³⁹ А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

⁴⁰ А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴¹ Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

⁴² И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

⁴³ Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

⁴⁴ Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴⁵ У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

⁴⁶ Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

⁴⁷ Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

⁴⁸ Ја сам Хлеб живота.

⁴⁹ Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

⁵⁰ Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

⁵¹ Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

⁵² А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

⁵³ А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

⁵⁴ Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

⁵⁵ Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

⁵⁶ Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

⁵⁷ Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

⁵⁸ Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

⁵⁹ Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

⁶⁰ Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

⁶¹ А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

⁶² А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

⁶³ Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

⁶⁴ Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

⁶⁵ И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

⁶⁶ Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

⁶⁷ А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

⁶⁸ Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

⁶⁹ И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

⁷⁰ Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

⁷¹ А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.