¹ The memory of a just man is praised, and the Lord’s blessing is upon his head. Blessed is one who has found wisdom; a mortal who knows understanding. To import her is better than treasures of gold and silver. She is more valuable than precious stones; nothing of value equals her worth. Justice proceeds from her mouth; she bears law and mercy on her tongue. Therefore, my children, listen to me, for I speak weighty things. And blessed is the one who keeps my ways. For my goings out are the goings out of life, and favour is prepared from the Lord. Therefore I exhort you, and utter my voice to the children of humankind. Because I, Wisdom, have prepared counsel, knowledge and understanding. I have called on them. Counsel and sureness are mine; prudence is mine, strength is mine. I love those who are my friends, while those who seek me will find grace. You innocent, then, understand cunning; you untaught, take it to heart. Listen to me, for I will speak weighty things, and I will open right things from my lips. Because my throat will meditate truth; lying lips are abominable before me. All the words of my mouth are with justice, there is nothing crooked in them nor twisted. They are all straight for those who understand, and right for those who find knowledge. For I teach you what is true, that your hope may be in the Lord and that you may be filled with spirit.

¹ The mouth of a just man distils wisdom; the lips of men know graces. The mouth of the wise meditates wisdom; justice delivers them from death. When a just man dies hope is not lost; for a just son is born for life, and among his good things he will pluck the fruit of justice. There is light at all times for the just, and they will find grace and glory from the Lord. The tongue of the wise knows what is good, and wisdom will take its rest in their hearts. The Lord loves holy hearts; while all who are blameless in the way are acceptable to him. The wisdom of the Lord will enlighten the face of the understanding; for she anticipates those who desire her before they know it, and is easily contemplated by those who love her. One who rises for her at dawn will not toil, and one who keeps vigil because of her will be without care. For she goes about seeking those who are worthy of her, and shows herself favourably to those on her paths. Wickedness will never prevail against wisdom. Because of this I too became a lover of her beauty and became her friend, and I sought her out from my youth, and I sought to take her as my bride, because the Master of all things loved her, for she is an initiate of the knowledge of God and one who chooses his works. Her toils are virtues; she herself teaches sobriety and prudence; justice and courage, than which things nothing is more useful in human life. If anyone longs for much experience, she knows how to compare things of old and those that are to come. She knows the twists of words and the explanations of riddles. She foresees signs and wonders and the outcomes of seasons and times. And to all she is a good counsellor. Because immortality is in her, and fame in the fellowship of her words. Therefore I appealed to the Lord and besought him and said from my whole heart, ‘God of my Fathers and Lord of mercy, who made all things by your Word, and established humanity by your Wisdom to be sovereign over the creatures that had come into being by you, and to order the world in holiness and justice, give me Wisdom who sits by your throne, and do not reject me from among your children, for I am your servant and the son of your maid servant. Send her out from your holy dwelling and from the throne of your glory, that she may be present with me and teach me what is well pleasing before you. And she will guide me with knowledge and guard me with her glory. For all the thoughts of mortals are wretched and their ideas are unstable.’

⁷ But though the righteous be prevented with death, yet shall he be in rest.

⁸ For honourable age is not that which standeth in length of time, nor that is measured by number of years.

⁹ But wisdom is the gray hair unto men, and an unspotted life is old age.

¹⁰ He pleased God, and was beloved of him: so that living among sinners he was translated.

¹¹ Yea speedily was he taken away, lest that wickedness should alter his understanding, or deceit beguile his soul.

¹² For the bewitching of naughtiness doth obscure things that are honest; and the wandering of concupiscence doth undermine the simple mind.

¹³ He, being made perfect in a short time, fulfilled a long time:

¹⁴ For his soul pleased the Lord: therefore hasted he to take him away from among the wicked.

¹⁵ This the people saw, and understood it not, neither laid they up this in their minds, That his grace and mercy is with his saints, and that he hath respect unto his chosen.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰ Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹ Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹² А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³ А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴ Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵ Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶ И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

¹² Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа;

¹³ Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље.

¹⁴ Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате.

¹⁵ Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове;

¹⁶ А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

¹⁷ Јер је време да се почне суд од куће Божије; ако ли се најпре од вас почне, какав ће бити последак онима што се противе Божијем јеванђељу?

¹⁸ И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити?

¹⁹ Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.

¹ Старешине које су међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христовог страдања, и имам део у слави која ће се јавити:

² Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца;

³ Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;

⁴ И кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути.

⁵ Тако ви млади слушајте старешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.

¹⁷ Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже.

¹⁸ Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савест, старајући се у свему добро да живимо.

¹⁹ А одвише молим чините ово, да бих се пре вратио к вама.

²⁰ А Бог мира, који изведе из мртвих великог Пастира овцама, крвљу завета вечног, Господа нашег Исуса Христа,

²¹ Да вас саврши у сваком делу добром, да учините вољу Његову, чинећи у вама шта је угодно пред Њиме, кроз Исуса Христа, коме слава ва век века. Амин.

³⁸ И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

³⁹ И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

⁴⁰ Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

⁴¹ И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

⁴² И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

⁴³ И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

⁴⁴ Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.

¹⁷ И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

¹⁸ Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

¹⁹ И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

²⁰ И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

²¹ Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

²² Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

²³ Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

¹ И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

² И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

³ И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

⁴ А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁵ И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶ И не могоше Му одговорити на то.

⁷ А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸ Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹ И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

¹⁰ Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹¹ Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹² А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³ Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹⁴ И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁵ А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁶ А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷ И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸ И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹ И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰ И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²¹ И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²² И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²³ И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴ Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁵ Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶ Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷ И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸ И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹ Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰ Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³¹ Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³² Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³ Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴ Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵ Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.