¹ Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.

² Процветаће обилно, и веселиће се радујући се и попевајући; слава ливанска даће јој се и красота кармилска и саронска; та ће места видети славу Господњу, красоту Бога нашег.

³ Укрепите клонуле руке, и колена изнемогла утврдите.

⁴ Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашег; освета иде, плата Божја, сам иде, и спашће вас.

⁵ Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се.

⁶ Тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној.

⁷ И суво ће место постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховим, биће трава, трска и сита.

⁸ И онде ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи.

⁹ Неће онде бити лава, и љута звер неће ићи по њему, нити ће се онде наћи, него ће ходити избављени.

¹⁰ И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући, и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће.

²⁵ И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.

²⁶ Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.

²⁷ Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.

²⁸ И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.

²⁹ И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.

³⁰ А Бог васкрсе Га из мртвих.

³¹ И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.

³² И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;

³³ Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.

¹ У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској.

² И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.

³ Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове.

⁴ А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи.

⁵ Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.

⁶ И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје.

⁷ А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде?

⁸ Родите дакле род достојан покајања.

⁹ И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму.

¹⁰ Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца.

¹¹ Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

¹⁶ Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

¹⁷ Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.

¹⁸ Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

¹⁹ Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.

²⁰ Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

¹ Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

² Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.

³ А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.

⁴ А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

⁵ А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

⁶ А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

⁷ А беше људи свега око дванаест.

⁸ И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.

¹ Почетак јеванђеља Исуса Христа Сина Божјег.

² Као што стоји у пророку: Ево ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.

³ Глас је оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове.

⁴ Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење греха.

⁵ И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у Јордану реци, и исповедаху грехе своје.

⁶ А Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.

⁷ И проповедаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремен на обући Његовој.

⁸ Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим.

³ С радошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења.

⁴ И тада ћете рећи: Хвалите Господа, гласите име Његово, јављајте по народима дела Његова, напомињите да је високо име Његово.

⁵ Појте Господу, јер учини велике ствари, нека се зна по свој земљи.

⁶ Кликуј и певај, која седиш у Сиону, јер је Светац Израиљев велик посред вас.

³ Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?

⁴ Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.

⁵ Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;

⁶ Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.

⁷ Јер који умре опрости се од греха.

⁸ А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,

⁹ Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.

¹⁰ Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.

¹¹ Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.

⁹ И у то време дође Исус из Назарета галилејског, и крсти Га Јован у Јордану,

¹⁰ И одмах излазећи из воде виде небо где се отвори, и Дух као голуб сиђе на Њега.

¹¹ И глас дође с неба: Ти си Син мој љубазни који је по мојој вољи.

¹² И одмах Дух изведе Га у пустињу.

¹³ И би онде у пустињи дана четрдесет, и куша Га сотона, и би са зверињем, и анђели служаху Му.

¹⁴ А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о царству Божјем

¹⁵ И говорећи: Изађе време и приближи се царство Божје; покајте се и верујте јеванђеље.

⁸ Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство;

⁹ Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима.

¹⁰ Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.

¹¹ И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене.

¹² Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.

¹³ Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.

¹⁴ Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

¹⁵ Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.

¹¹ Јер се показа благодат Божја која спасава све људе,

¹² Учећи нас да се одрекнемо безбожности и жеља овог света, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овом свету,

¹³ Чекајући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа,

¹⁴ Који је дао себе за нас да нас избави од сваког безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добрим делима.

⁴ А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога,

⁵ Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог,

⁶ Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег,

⁷ Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади.

¹³ Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.

¹⁴ А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени?

¹⁵ А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га.

¹⁶ И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега.

¹⁷ И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.

¹ У почетку створи Бог небо и земљу.

² А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

³ И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

⁴ И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

⁵ И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

⁶ Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

⁷ И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

⁸ А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

⁹ Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

¹⁰ И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

¹¹ Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

¹² И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

¹³ И би вече и би јутро, дан трећи.

¹⁵ А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду.

¹⁶ А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим.

¹⁷ И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим.

¹⁸ И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим.

²¹ И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.

²² И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране.

²³ И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.

²⁷ И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.

²⁸ А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.

²⁹ И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране.

²² Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.

²³ Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.

²⁴ Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?

²⁵ И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.

²⁶ И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.

²⁷ И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.

¹ Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.

⁷ А Господ рече Исусу: Данас те почињем узвишавати пред свим Израиљем да познају да ћу и с тобом бити као што сам био с Мојсијем.

⁸ Зато ти заповеди свештеницима који носе ковчег заветни, и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану.

¹⁵ И кад они што су носили ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за све време жетве),

¹⁶ Заустави се вода што је текла одозго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, код града Адама, који је крај Заретана; а што је текло доле у море крај поља, море слано, отече сасвим; и народ прелажаше према Јерихону.

¹⁷ А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана.

⁶ And Elijah said unto him, Tarry, I pray thee, here; for the LORD hath sent me to Jordan. And he said, As the LORD liveth, and as thy soul liveth, I will not leave thee. And they two went on.

⁷ And fifty men of the sons of the prophets went, and stood to view afar off: and they two stood by Jordan.

⁸ And Elijah took his mantle, and wrapped it together, and smote the waters, and they were divided hither and thither, so that they two went over on dry ground.

⁹ And it came to pass, when they were gone over, that Elijah said unto Elisha, Ask what I shall do for thee, before I be taken away from thee. And Elisha said, I pray thee, let a double portion of thy spirit be upon me.

¹⁰ And he said, Thou hast asked a hard thing: nevertheless, if thou see me when I am taken from thee, it shall be so unto thee; but if not, it shall not be so.

¹¹ And it came to pass, as they still went on, and talked, that, behold, there appeared a chariot of fire, and horses of fire, and parted them both asunder; and Elijah went up by a whirlwind into heaven.

¹² And Elisha saw it, and he cried, My father, my father, the chariot of Israel, and the horsemen thereof. And he saw him no more: and he took hold of his own clothes, and rent them in two pieces.

¹³ He took up also the mantle of Elijah that fell from him, and went back, and stood by the bank of Jordan;

¹⁴ And he took the mantle of Elijah that fell from him, and smote the waters, and said, Where is the LORD God of Elijah? and when he also had smitten the waters, they parted hither and thither: and Elisha went over.

⁹ So Naaman came with his horses and with his chariot, and stood at the door of the house of Elisha.

¹⁰ And Elisha sent a messenger unto him, saying, Go and wash in Jordan seven times, and thy flesh shall come again to thee, and thou shalt be clean.

¹¹ But Naaman was wroth, and went away, and said, Behold, I thought, He will surely come out to me, and stand, and call on the name of the LORD his God, and strike his hand over the place, and recover the leper.

¹² Are not Abana and Pharpar, rivers of Damascus, better than all the waters of Israel? may I not wash in them, and be clean? So he turned and went away in a rage.

¹³ And his servants came near, and spake unto him, and said, My father, if the prophet had bid thee do some great thing, wouldest thou not have done it? how much rather then, when he saith to thee, Wash, and be clean?

¹⁴ Then went he down, and dipped himself seven times in Jordan, according to the saying of the man of God: and his flesh came again like unto the flesh of a little child, and he was clean.

¹⁶ Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

¹⁷ Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.

¹⁸ Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

¹⁹ Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.

²⁰ Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

¹ А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;

² А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим.

³ И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску.

⁴ И заповеди им говорећи: Овако кажите господару мом Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад.

⁵ А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом.

⁶ И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твог Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.

⁷ А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздели своје људе и овце и говеда и камиле у две чете.

⁸ И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.

⁹ И рече Јаков: Боже оца мог Аврама и Боже оца мог Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!

¹⁰ Нисам вредан толике милости и толике вере што си учинио слузи свом; јер само са штапом својим пређох преко Јордана, а сада сам господар од две чете.

⁵ А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.

⁶ А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете.

⁷ Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?

⁸ А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу.

⁹ И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га.

¹⁰ А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.

³⁶ Тада рече Гедеон Богу: Ако ћеш Ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,

³⁷ Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи суво, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао.

³⁸ И би тако; јер кад уста сутрадан, исцеди руно, и истече роса из руна пуна здела.

³⁹ Опет рече Гедеон Богу: Немој се гневити на ме, да проговорим још једном; да обиђем руно још једном, нека буде само руно суво, а по свој земљи нека буде роса.

⁴⁰ И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно суво а по свој земљи би роса.

³⁰ And Elijah said unto all the people, Come near unto me. And all the people came near unto him. And he repaired the altar of the LORD that was broken down.

³¹ And Elijah took twelve stones, according to the number of the tribes of the sons of Jacob, unto whom the word of the LORD came, saying, Israel shall be thy name:

³² And with the stones he built an altar in the name of the LORD: and he made a trench about the altar, as great as would contain two measures of seed.

³³ And he put the wood in order, and cut the bullock in pieces, and laid him on the wood, and said, Fill four barrels with water, and pour it on the burnt sacrifice, and on the wood.

³⁴ And he said, Do it the second time. And they did it the second time. And he said, Do it the third time. And they did it the third time.

³⁵ And the water ran round about the altar; and he filled the trench also with water.

³⁶ And it came to pass at the time of the offering of the evening sacrifice, that Elijah the prophet came near, and said, LORD God of Abraham, Isaac, and of Israel, let it be known this day that thou art God in Israel, and that I am thy servant, and that I have done all these things at thy word.

³⁷ Hear me, O LORD, hear me, that this people may know that thou art the LORD God, and that thou hast turned their heart back again.

³⁸ Then the fire of the LORD fell, and consumed the burnt sacrifice, and the wood, and the stones, and the dust, and licked up the water that was in the trench.

³⁹ And when all the people saw it, they fell on their faces: and they said, The LORD, he is the God; the LORD, he is the God.

¹⁹ And the men of the city said unto Elisha, Behold, I pray thee, the situation of this city is pleasant, as my lord seeth: but the water is naught, and the ground barren.

²⁰ And he said, Bring me a new cruse, and put salt therein. And they brought it to him.

²¹ And he went forth unto the spring of the waters, and cast the salt in there, and said, Thus saith the LORD, I have healed these waters; there shall not be from thence any more death or barren land.

²² So the waters were healed unto this day, according to the saying of Elisha which he spake.

⁸ Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство;

⁹ Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима.

¹⁰ Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.

¹¹ И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене.

¹² Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.

¹³ Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.

¹⁴ Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

¹⁵ Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.

¹⁹ Јер премда сам слободан од свих, свима себе учиних робом, да их више придобијем.

²⁰ Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;

²¹ Онима који су без закона био сам као без закона, премда нисам Богу без закона него сам у закону Христовом, да придобијем оне који су без закона.

²² Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.

²³ А ово чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему.

²⁴ Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете.

²⁵ Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив венац, а ми нераспадљив.

²⁶ Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар;

²⁷ Него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем.

¹ У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад беше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четворовласник у Галилеји, а Филип брат његов четворовласник у Итуреји и у трахонитској, и Лисанија четворовласник у Авилини,

² За поглавара свештеничких Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријином у пустињи,

³ И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха;

⁴ Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе Његове;

⁵ Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и шта је криво нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки;

⁶ И свако ће тело видети спасење Божије.

⁷ Јован, пак, говораше људима који излажаху да их крсти: Породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде?

⁸ Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: Оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овог камења подигнути децу Аврааму.

⁹ Јер већ и секира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добар род не рађа сече се и у огањ се баца.

¹⁰ И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити?

¹¹ Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.

¹² Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити?

¹³ А он им рече: Не тражите више него што вам је речено.

¹⁴ Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.

¹⁵ А кад народ беше у сумњи и помишљаху сви у срцима својим за Јована: Да није он Христос?

¹⁶ Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

¹⁷ Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним.

¹⁸ И друго много којешта јавља народу и напомиња.

¹ Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.

² Процветаће обилно, и веселиће се радујући се и попевајући; слава ливанска даће јој се и красота кармилска и саронска; та ће места видети славу Господњу, красоту Бога нашег.

³ Укрепите клонуле руке, и колена изнемогла утврдите.

⁴ Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашег; освета иде, плата Божја, сам иде, и спашће вас.

⁵ Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се.

⁶ Тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној.

⁷ И суво ће место постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховим, биће трава, трска и сита.

⁸ И онде ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи.

⁹ Неће онде бити лава, и љута звер неће ићи по њему, нити ће се онде наћи, него ће ходити избављени.

¹⁰ И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући, и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће.

¹ Ој жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новца и без плате вино и млеко.

² Зашто трошите новце своје на оно што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести шта је добро, и душа ће се ваша насладити претилине.

³ Пригните ухо своје и ходите к мени; послушајте, и жива ће бити душа ваша, и учинићу с вама завет вечан, милости Давидове истините.

⁴ Ево, дадох га за сведока народима, за вођу и заповедника народима.

⁵ Ево, зваћеш народ који ниси знао, и народи који те нису знали стећи ће се к теби, ради Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави.

⁶ Тражите Господа, док се може наћи; призивајте Га, докле је близу.

⁷ Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много.

⁸ Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ;

⁹ Него колико су небеса више од земље, толико су путеви моји виши од ваших путева, и мисли моје од ваших мисли.

¹⁰ Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

¹¹ Тако ће бити реч моја кад изађе из мојих уста: неће се вратити к мени празна, него ће учинити шта ми је драго, и срећно ће свршити на шта је пошаљем.

¹² Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.

¹³ Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, који неће нестати.

³ С радошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења.

⁴ И тада ћете рећи: Хвалите Господа, гласите име Његово, јављајте по народима дела Његова, напомињите да је високо име Његово.

⁵ Појте Господу, јер учини велике ствари, нека се зна по свој земљи.

⁶ Кликуј и певај, која седиш у Сиону, јер је Светац Израиљев велик посред вас.

¹ Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;

² И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;

³ И сви једно јело духовно једоше;

⁴ И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.

⁹ И у то време дође Исус из Назарета галилејског, и крсти Га Јован у Јордану,

¹⁰ И одмах излазећи из воде виде небо где се отвори, и Дух као голуб сиђе на Њега.

¹¹ И глас дође с неба: Ти си Син мој љубазни који је по мојој вољи.

¹ А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

² И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

³ Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

⁴ Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

⁵ И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

⁶ А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

⁷ Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

⁸ Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

⁹ Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

¹⁰ И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

¹¹ А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

¹² И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

¹³ Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

¹⁴ И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

¹⁵ А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

¹⁶ А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

¹⁷ И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

¹⁸ Јер знаше да су Га из зависти предали.

¹⁹ А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

²⁰ А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

²¹ А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

²² Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

²³ Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

²⁴ А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

²⁵ И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

²⁶ Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

²⁷ Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

²⁸ И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

²⁹ И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

³⁰ И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

³¹ И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

³² И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

³³ И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

³⁴ Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

³⁵ А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

³⁶ И сеђаху онде те Га чуваху.

³⁷ И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

³⁸ Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

³⁹ А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

⁴⁰ И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

⁴¹ А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

⁴² Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

⁴³ Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

⁴⁴ Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

⁴⁵ А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

⁴⁶ А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

⁴⁷ А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

⁴⁸ И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

⁴⁹ А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

⁵⁰ А Исус опет повика гласно и испусти душу.

⁵¹ И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

⁵² И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

⁵³ И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴ А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

⁵⁵ И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

⁵⁶ Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

⁵⁷ А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

⁵⁸ Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.

⁵⁹ И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;

⁶⁰ И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

⁶¹ А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.

⁶² Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

⁶³ И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.

⁶⁴ Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.

⁶⁵ Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

⁶⁶ А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.