² А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена.

³ Зато ће их оставити докле не роди она која ће родити; тада ће се остатак браће Његове вратити са синовима Израиљевим.

⁴ И стајаће и пашће их силом Господњом, величанством имена Господа Бога свог; и они ће наставати, јер ће Он тада бити велик до крајева земље.

¹ Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,

² Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.

³ Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,

⁴ И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

⁵ Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.

⁶ И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.

⁷ Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

⁸ А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.

⁹ Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.

¹⁰ И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

¹¹ Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

¹² И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

¹⁸ А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог.

¹⁹ А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

²⁰ Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светог.

²¹ Па ће родити Сина, и надени Му име Исус; јер ће Он избавити свој народ од греха њихових.

²² А ово је све било да се изврши шта је Господ казао преко пророка који говори:

²³ Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог.

²⁴ Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју.

²⁵ И не знаше за њу док не роди Сина свог првенца, и надеде Му име Исус.

³⁵ This is our God, and there shall none other be accounted of in comparison of him

³⁶ He hath found out all the way of knowledge, and hath given it unto Jacob his servant, and to Israel his beloved.

³⁷ Afterward did he shew himself upon earth, and conversed with men.

¹ This is the book of the commandments of God, and the law that endureth for ever: all they that keep it shall come to life; but such as leave it shall die.

² Turn thee, O Jacob, and take hold of it: walk in the presence of the light thereof, that thou mayest be illuminated.

³ Give not thine honour to another, nor the things that are profitable unto thee to a strange nation.

⁴ O Israel, happy are we: for things that are pleasing to God are made known unto us.

²³ А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.

²⁴ Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.

²⁵ А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.

²⁶ Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;

²⁷ Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

²⁸ Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

²⁹ А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.

¹ У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

² Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

³ И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

⁴ Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

⁵ Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

⁶ И кад онамо беху, дође време да она роди.

⁷ И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

⁸ И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

⁹ И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

¹⁰ И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

¹¹ Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

¹² И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

¹³ И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

¹⁴ Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

¹⁵ И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

¹⁶ И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

¹⁷ А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

¹⁸ И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

¹⁹ А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

²⁰ И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

¹⁰ Moreover the LORD spake again unto Ahaz, saying,

¹¹ Ask thee a sign of the LORD thy God; ask it either in the depth, or in the height above.

¹² But Ahaz said, I will not ask, neither will I tempt the LORD.

¹³ And he said, Hear ye now, O house of David; Is it a small thing for you to weary men, but will ye weary my God also?

¹⁴ Therefore the Lord himself shall give you a sign; Behold, a virgin shall conceive, and bear a son, and shall call his name Immanuel.

¹⁵ Butter and honey shall he eat, that he may know to refuse the evil, and choose the good.

¹⁶ For before the child shall know to refuse the evil, and choose the good, the land that thou abhorrest shall be forsaken of both her kings.

¹ Moreover the LORD said unto me, Take thee a great roll, and write in it with a man’s pen concerning Maher-shalal-hash-baz.

² And I took unto me faithful witnesses to record, Uriah the priest, and Zechariah the son of Jeberechiah.

³ And I went unto the prophetess; and she conceived, and bare a son. Then said the LORD to me, Call his name Maher-shalal-hash-baz.

⁴ For before the child shall have knowledge to cry, My father, and my mother, the riches of Damascus and the spoil of Samaria shall be taken away before the king of Assyria.

⁹ Associate yourselves, O ye people, and ye shall be broken in pieces; and give ear, all ye of far countries: gird yourselves, and ye shall be broken in pieces; gird yourselves, and ye shall be broken in pieces.

¹⁰ Take counsel together, and it shall come to nought; speak the word, and it shall not stand: for God is with us.

¹⁰ И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

¹¹ Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

¹² И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

¹³ А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

¹⁴ Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?

¹ Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.

² Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

³ Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

¹ А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:

² Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.

³ Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

⁴ И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос?

⁵ А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао:

⁶ И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.

⁷ Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда.

⁸ И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

⁹ И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете.

¹⁰ А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости.

¹¹ И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном.

¹² И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.

⁶ Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.

⁷ Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

¹¹ Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

¹² Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

¹³ И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

¹⁴ Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

¹⁵ И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

¹⁶ Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

¹⁷ Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

¹⁸ Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

¹³ А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби.

¹⁴ И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир.

¹⁵ И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог.

¹⁶ Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.

¹⁷ Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи:

¹⁸ Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема.

¹⁹ А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

²⁰ И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу.

²¹ И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву.

²² Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске.

²³ И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.

¹ У почетку створи Бог небо и земљу.

² А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

³ И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

⁴ И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

⁵ И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

⁶ Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

⁷ И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

⁸ А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

⁹ Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

¹⁰ И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

¹¹ Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

¹² И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

¹³ И би вече и би јутро, дан трећи.

² And Balaam lifted up his eyes, and he saw Israel abiding in his tents according to their tribes; and the spirit of God came upon him.

³ And he took up his parable, and said, Balaam the son of Beor hath said, and the man whose eyes are open hath said:

⁵ How goodly are thy tents, O Jacob, and thy tabernacles, O Israel!

⁶ As the valleys are they spread forth, as gardens by the river’s side, as the trees of lign aloes which the LORD hath planted, and as cedar trees beside the waters.

⁷ He shall pour the water out of his buckets, and his seed shall be in many waters, and his king shall be higher than Agag, and his kingdom shall be exalted.

⁸ God brought him forth out of Egypt; he hath as it were the strength of an unicorn: he shall eat up the nations his enemies, and shall break their bones, and pierce them through with his arrows.

⁹ He couched, he lay down as a lion, and as a great lion: who shall stir him up? Blessed is he that blesseth thee, and cursed is he that curseth thee.

¹⁷ I shall see him, but not now: I shall behold him, but not nigh: there shall come a Star out of Jacob, and a Sceptre shall rise out of Israel, and shall smite the corners of Moab, and destroy all the children of Sheth.

¹⁸ And Edom shall be a possession, Seir also shall be a possession for his enemies; and Israel shall do valiantly.

⁶ In that day, saith the LORD, will I assemble her that halteth, and I will gather her that is driven out, and her that I have afflicted;

⁷ And I will make her that halted a remnant, and her that was cast far off a strong nation: and the LORD shall reign over them in mount Zion from henceforth, even for ever.

² But thou, Beth-lehem Ephratah, though thou be little among the thousands of Judah, yet out of thee shall he come forth unto me that is to be ruler in Israel; whose goings forth have been from of old, from everlasting.

³ Therefore will he give them up, until the time that she which travaileth hath brought forth: then the remnant of his brethren shall return unto the children of Israel.

⁴ And he shall stand and feed in the strength of the LORD, in the majesty of the name of the LORD his God; and they shall abide: for now shall he be great unto the ends of the earth.

¹ Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејевог, и изданак из корена његовог изникнуће.

² И на Њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег.

³ И мирисање ће Му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати.

⁴ Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника.

⁵ И правда ће Му бити појас по бедрима, и истина појас по боцима.

⁶ И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их.

⁷ И крава и медведица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во.

⁸ И дете које сиса играће се над рупом аспидином, и дете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске.

⁹ Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно.

¹⁰ И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно.

³⁵ This is our God, and there shall none other be accounted of in comparison of him

³⁶ He hath found out all the way of knowledge, and hath given it unto Jacob his servant, and to Israel his beloved.

³⁷ Afterward did he shew himself upon earth, and conversed with men.

¹ This is the book of the commandments of God, and the law that endureth for ever: all they that keep it shall come to life; but such as leave it shall die.

² Turn thee, O Jacob, and take hold of it: walk in the presence of the light thereof, that thou mayest be illuminated.

³ Give not thine honour to another, nor the things that are profitable unto thee to a strange nation.

⁴ O Israel, happy are we: for things that are pleasing to God are made known unto us.

³¹ Thou, O king, sawest, and behold a great image. This great image, whose brightness was excellent, stood before thee; and the form thereof was terrible.

³² This image’s head was of fine gold, his breast and his arms of silver, his belly and his thighs of brass,

³³ His legs of iron, his feet part of iron and part of clay.

³⁴ Thou sawest till that a stone was cut out without hands, which smote the image upon his feet that were of iron and clay, and brake them to pieces.

³⁵ Then was the iron, the clay, the brass, the silver, and the gold, broken to pieces together, and became like the chaff of the summer threshingfloors; and the wind carried them away, that no place was found for them: and the stone that smote the image became a great mountain, and filled the whole earth.

³⁶ This is the dream; and we will tell the interpretation thereof before the king.

⁴⁴ And in the days of these kings shall the God of heaven set up a kingdom, which shall never be destroyed: and the kingdom shall not be left to other people, but it shall break in pieces and consume all these kingdoms, and it shall stand for ever.

⁴⁵ Forasmuch as thou sawest that the stone was cut out of the mountain without hands, and that it brake in pieces the iron, the brass, the clay, the silver, and the gold; the great God hath made known to the king what shall come to pass hereafter: and the dream is certain, and the interpretation thereof sure.

⁶ Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.

⁷ Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

¹⁰ Moreover the LORD spake again unto Ahaz, saying,

¹¹ Ask thee a sign of the LORD thy God; ask it either in the depth, or in the height above.

¹² But Ahaz said, I will not ask, neither will I tempt the LORD.

¹³ And he said, Hear ye now, O house of David; Is it a small thing for you to weary men, but will ye weary my God also?

¹⁴ Therefore the Lord himself shall give you a sign; Behold, a virgin shall conceive, and bear a son, and shall call his name Immanuel.

¹⁵ Butter and honey shall he eat, that he may know to refuse the evil, and choose the good.

¹⁶ For before the child shall know to refuse the evil, and choose the good, the land that thou abhorrest shall be forsaken of both her kings.

¹ Moreover the LORD said unto me, Take thee a great roll, and write in it with a man’s pen concerning Maher-shalal-hash-baz.

² And I took unto me faithful witnesses to record, Uriah the priest, and Zechariah the son of Jeberechiah.

³ And I went unto the prophetess; and she conceived, and bare a son. Then said the LORD to me, Call his name Maher-shalal-hash-baz.

⁴ For before the child shall have knowledge to cry, My father, and my mother, the riches of Damascus and the spoil of Samaria shall be taken away before the king of Assyria.

⁹ Associate yourselves, O ye people, and ye shall be broken in pieces; and give ear, all ye of far countries: gird yourselves, and ye shall be broken in pieces; gird yourselves, and ye shall be broken in pieces.

¹⁰ Take counsel together, and it shall come to nought; speak the word, and it shall not stand: for God is with us.

¹ Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,

² Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.

³ Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,

⁴ И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

⁵ Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.

⁶ И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.

⁷ Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

⁸ А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.

⁹ Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.

¹⁰ И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

¹¹ Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

¹² И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

¹ У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

² Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

³ И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

⁴ Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

⁵ Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

⁶ И кад онамо беху, дође време да она роди.

⁷ И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

⁸ И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

⁹ И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

¹⁰ И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

¹¹ Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

¹² И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

¹³ И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

¹⁴ Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

¹⁵ И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

¹⁶ И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

¹⁷ А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

¹⁸ И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

¹⁹ А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

²⁰ И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

¹ Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

² Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

³ А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

⁴ Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

⁵ А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

⁶ Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

⁷ Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

⁸ Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

⁹ Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

¹⁰ И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

¹¹ Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

¹² Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

¹³ А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

¹⁴ Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

¹⁵ А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

¹⁶ А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

¹⁷ Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

¹⁸ А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

¹⁹ Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

²⁰ И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

²¹ И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

²² И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

²³ А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

²⁴ А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

²⁵ А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

²⁶ А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

²⁷ А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

²⁸ Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

²⁹ И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

³⁰ И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

³¹ Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

³² А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

³³ И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

³⁴ И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

³⁵ И заповеди народу да поседају по земљи.

³⁶ И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

³⁷ И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

³⁸ А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

³⁹ И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.