¹ Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

² Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

³ Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

⁴ Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

⁵ Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

⁶ Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

⁷ Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

⁸ И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

⁹ Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

¹⁰ По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

¹¹ И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

¹² А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

¹³ Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

¹⁴ Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

¹⁵ А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

¹⁶ Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

¹⁷ И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

¹⁸ А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

⁵ И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече:

⁶ Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

⁷ Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?

¹⁰ Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;

¹¹ И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

²⁰ А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти.

²¹ Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

²² Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

²³ Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

²⁴ И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

¹ Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог сина.

² Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

³ А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.

⁴ А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

⁵ А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

⁶ А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом.

⁷ А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

⁸ А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

⁹ А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.

¹⁰ А Езекија роди Манасију, а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

¹¹ А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.

¹² А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела.

¹³ А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елијакима. А Елијаким роди Азора.

¹⁴ А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

¹⁵ А Елиуд роди Елеазара, а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.

¹⁶ А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозваног Христа.

¹⁷ Свега дакле колена од Аврама до Давида, колена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, колена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, колена четрнаест.

¹⁸ А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог.

¹⁹ А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

²⁰ Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светог.

²¹ Па ће родити Сина, и надени Му име Исус; јер ће Он избавити свој народ од греха њихових.

²² А ово је све било да се изврши шта је Господ казао преко пророка који говори:

²³ Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог.

²⁴ Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју.

²⁵ И не знаше за њу док не роди Сина свог првенца, и надеде Му име Исус.