¹² А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹³ И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹⁴ А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁵ И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁶ А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁷ А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁸ А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁹ И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

²⁰ Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²¹ А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²² А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²³ И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²⁴ И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁵ И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁶ Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁷ И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁸ И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

²⁹ И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

³⁰ И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³¹ Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³² И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³³ И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³⁴ Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁵ И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

¹⁰ А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове.

¹¹ Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:

¹² Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.

¹³ Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.

¹⁴ Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,

¹⁵ И обувши ноге у приправу јеванђеља мира;

¹⁶ А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог;

¹⁷ И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.

²² А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,

²³ Кротост, уздржање; на то нема закона.

²⁴ А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.

²⁵ Ако у духу живимо по духу и да ходимо,

²⁶ Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.

¹ Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.

² Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.

¹⁶ Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁷ И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁸ И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁹ И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

²⁰ А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²¹ Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²⁷ Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.

²⁸ Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

²⁹ Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

³⁰ Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

¹ А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

² У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

³ У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

⁴ Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

⁵ А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

⁶ Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

⁷ Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

⁸ Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

⁹ И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

¹⁰ Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

¹¹ А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

¹² А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

¹³ А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

¹⁴ А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

¹⁵ А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

¹⁶ И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

¹⁷ А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

¹⁸ И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

¹⁹ А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

²⁰ Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

²¹ Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

²² Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

²³ Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

²⁴ Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

²⁵ Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

²⁶ Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

²⁷ И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

²⁸ Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

²⁹ И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

³⁰ Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

³¹ Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

³² Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

³³ Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

³⁴ А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

³⁵ Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

³⁶ Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

³⁷ И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

³⁸ И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

³⁹ Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

⁴⁰ И нећете да дођете к мени да имате живот.

⁴¹ Ја не примам славе од људи.

⁴² Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

⁴³ Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

⁴⁴ Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

⁴⁵ Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

⁴⁶ Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

⁴⁷ А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?