⁹ А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола.

¹⁰ А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

¹¹ И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше.

¹² А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село.

¹³ И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше.

¹⁴ А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао;

¹⁵ И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.

¹⁶ Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се.

¹⁷ А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима;

¹⁸ Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

¹⁹ А Господ, пошто им изговори, узе се на небо, и седе Богу с десне стране.

²⁰ А они изађоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.

¹ Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

² Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

³ Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

⁴ Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

⁵ Један Господ, једна вера, једно крштење,

⁶ Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

⁴¹ И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;

⁴² Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.

⁴³ И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,

⁴⁴ И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.

⁴⁵ И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

⁴⁶ А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.

⁴⁷ А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.

⁴⁸ А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.

⁴⁹ Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.

⁵⁰ А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.

⁵¹ А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.

⁵² А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.

⁵³ И подсмеваху Му се знајући да је умрла.

⁵⁴ А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!

⁵⁵ И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.

⁵⁶ И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.

¹ И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.

² И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

³ А Он им каза причу ову говорећи:

⁴ Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

⁵ И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

⁶ И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

⁷ Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

⁸ Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

⁹ И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

¹⁰ Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

¹¹ И рече: Један човек имаше два сина,

¹² И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

¹³ И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

¹⁴ А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

¹⁵ И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

¹⁶ И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

¹⁷ А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

¹⁸ Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,

¹⁹ И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.

²⁰ И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

²¹ А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

²² А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

²³ И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

²⁴ Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

²⁵ А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.

²⁶ И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?

²⁷ А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.

²⁸ А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

²⁹ А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;

³⁰ А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

³¹ А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

³² Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.