¹³ И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља?

¹⁴ А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом?

¹⁵ А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако.

² И осили рука мадијанска над Израиљем, те од страха мадијанског начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.

⁷ А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

¹¹ Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана.

¹² И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!

¹³ А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И где су сва чудеса Његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сад нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.

¹⁴ А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Не послах ли те?

¹⁵ А он Му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог.

¹⁶ Тад му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијане као једног.

¹⁷ А Гедеон Му рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, дај ми знак да Ти говориш са мном.

¹⁸ Немој отићи одавде докле се ја не вратим к Теби и донесем дар свој и ставим преда Те. А Он рече: Чекаћу докле се вратиш.

¹⁹ Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хлебове пресне, и метну месо у котарицу а супу у лонац, и донесе Му под храст, и постави.

²⁰ А анђео Божји рече му: Узми то месо и те хлебове пресне, и метни на ону стену, а супу пролиј. И он учини тако.

²¹ Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му беше у руци и дотаче се меса и хлебова пресних; и подиже се огањ са стене и спали месо и хлебове пресне. И анђео Господњи отиде испред очију његових.

²² А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу?

²³ А Господ му рече: Буди миран, не бој се, нећеш умрети.

²⁴ И Гедеон начини онде олтар Господу, и назва га Мир Господњи. Стоји и данас у Офри авијезеритској.

⁷ Сва земља почива и мирна је; певају гласно.

⁸ Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.

⁹ Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.

¹⁰ Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?

¹¹ Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.

¹² Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?

¹³ А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;

¹⁴ Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.

¹⁵ А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.

¹⁶ Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,

¹⁷ Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?

¹⁸ Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.

¹⁹ А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.

²⁰ Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.

²⁴ Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,

²⁵ А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.

²⁶ А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.

²⁷ Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

²⁸ А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

²⁹ А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

³⁰ Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

³⁶ Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

³⁷ А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;

³⁸ А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;

³⁹ А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.

⁴⁰ Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.

⁴¹ Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.

⁴² И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁴³ Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.

³ Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,

⁴ Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,

⁵ Коме слава ва век века. Амин.

⁶ Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,

⁷ Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

⁸ Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!

⁹ Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!

¹⁰ Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

² Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

³ Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

⁴ Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.

⁵ Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.

⁶ Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

⁷ Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:

⁸ Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.

⁹ А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

¹⁰ Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.

¹ Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

² И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

³ И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

⁴ У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

⁵ И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

⁶ А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

¹⁶ Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

¹⁷ Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

¹⁸ А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁹ Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

²⁰ Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

²¹ У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

¹ И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

² И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

³ И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

⁴ А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁵ И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶ И не могоше Му одговорити на то.

⁷ А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸ Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹ И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

¹⁰ Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹¹ Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹² А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³ Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹⁴ И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁵ А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁶ А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷ И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸ И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹ И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰ И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²¹ И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²² И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²³ И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴ Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁵ Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶ Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷ И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸ И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹ Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰ Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³¹ Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³² Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³ Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴ Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵ Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.