¹³ И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља?

¹⁴ А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом?

¹⁵ А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако.

² And the hand of Midian prevailed against Israel: and because of the Midianites the children of Israel made them the dens which are in the mountains, and caves, and strong holds.

⁷ And it came to pass, when the children of Israel cried unto the LORD because of the Midianites,

¹¹ And there came an angel of the LORD, and sat under an oak which was in Ophrah, that pertained unto Joash the Abi-ezrite: and his son Gideon threshed wheat by the winepress, to hide it from the Midianites.

¹² And the angel of the LORD appeared unto him, and said unto him, The LORD is with thee, thou mighty man of valour.

¹³ And Gideon said unto him, Oh my Lord, if the LORD be with us, why then is all this befallen us? and where be all his miracles which our fathers told us of, saying, Did not the LORD bring us up from Egypt? but now the LORD hath forsaken us, and delivered us into the hands of the Midianites.

¹⁴ And the LORD looked upon him, and said, Go in this thy might, and thou shalt save Israel from the hand of the Midianites: have not I sent thee?

¹⁵ And he said unto him, Oh my Lord, wherewith shall I save Israel? behold, my family is poor in Manasseh, and I am the least in my father’s house.

¹⁶ And the LORD said unto him, Surely I will be with thee, and thou shalt smite the Midianites as one man.

¹⁷ And he said unto him, If now I have found grace in thy sight, then shew me a sign that thou talkest with me.

¹⁸ Depart not hence, I pray thee, until I come unto thee, and bring forth my present, and set it before thee. And he said, I will tarry until thou come again.

¹⁹ And Gideon went in, and made ready a kid, and unleavened cakes of an ephah of flour: the flesh he put in a basket, and he put the broth in a pot, and brought it out unto him under the oak, and presented it.

²⁰ And the angel of God said unto him, Take the flesh and the unleavened cakes, and lay them upon this rock, and pour out the broth. And he did so.

²¹ Then the angel of the LORD put forth the end of the staff that was in his hand, and touched the flesh and the unleavened cakes; and there rose up fire out of the rock, and consumed the flesh and the unleavened cakes. Then the angel of the LORD departed out of his sight.

²² And when Gideon perceived that he was an angel of the LORD, Gideon said, Alas, O Lord GOD! for because I have seen an angel of the LORD face to face.

²³ And the LORD said unto him, Peace be unto thee; fear not: thou shalt not die.

²⁴ Then Gideon built an altar there unto the LORD, and called it Jehovah-shalom: unto this day it is yet in Ophrah of the Abi-ezrites.

⁷ Сва земља почива и мирна је; певају гласно.

⁸ Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.

⁹ Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.

¹⁰ Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?

¹¹ Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.

¹² Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?

¹³ А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;

¹⁴ Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.

¹⁵ А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.

¹⁶ Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,

¹⁷ Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?

¹⁸ Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.

¹⁹ А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.

²⁰ Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.

²⁴ Another parable put he forth unto them, saying, The kingdom of heaven is likened unto a man which sowed good seed in his field:

²⁵ But while men slept, his enemy came and sowed tares among the wheat, and went his way.

²⁶ But when the blade was sprung up, and brought forth fruit, then appeared the tares also.

²⁷ So the servants of the householder came and said unto him, Sir, didst not thou sow good seed in thy field? from whence then hath it tares?

²⁸ He said unto them, An enemy hath done this. The servants said unto him, Wilt thou then that we go and gather them up?

²⁹ But he said, Nay; lest while ye gather up the tares, ye root up also the wheat with them.

³⁰ Let both grow together until the harvest: and in the time of harvest I will say to the reapers, Gather ye together first the tares, and bind them in bundles to burn them: but gather the wheat into my barn.

³⁶ Then Jesus sent the multitude away, and went into the house: and his disciples came unto him, saying, Declare unto us the parable of the tares of the field.

³⁷ He answered and said unto them, He that soweth the good seed is the Son of man;

³⁸ The field is the world; the good seed are the children of the kingdom; but the tares are the children of the wicked one;

³⁹ The enemy that sowed them is the devil; the harvest is the end of the world; and the reapers are the angels.

⁴⁰ As therefore the tares are gathered and burned in the fire; so shall it be in the end of this world.

⁴¹ The Son of man shall send forth his angels, and they shall gather out of his kingdom all things that offend, and them which do iniquity;

⁴² And shall cast them into a furnace of fire: there shall be wailing and gnashing of teeth.

⁴³ Then shall the righteous shine forth as the sun in the kingdom of their Father. Who hath ears to hear, let him hear.

³ Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,

⁴ Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,

⁵ Коме слава ва век века. Амин.

⁶ Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,

⁷ Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

⁸ Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!

⁹ Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!

¹⁰ Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

² Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

³ Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

⁴ Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.

⁵ Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.

⁶ Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

⁷ Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:

⁸ Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.

⁹ А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

¹⁰ Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.

¹ Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

² И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

³ И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

⁴ У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

⁵ И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

⁶ А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

¹⁶ Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

¹⁷ Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

¹⁸ А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁹ Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

²⁰ Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

²¹ У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

¹ И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

² И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

³ И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

⁴ А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁵ И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶ И не могоше Му одговорити на то.

⁷ А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸ Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹ И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

¹⁰ Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹¹ Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹² А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³ Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹⁴ И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁵ А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁶ А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷ И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸ И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹ И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰ И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²¹ И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²² И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²³ И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴ Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁵ Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶ Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷ И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸ И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹ Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰ Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³¹ Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³² Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³ Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴ Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵ Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.