¹ Look down from heaven, Lord, and see from your holy house and your glory. Where is the multitude of your mercy and your pity, that you keep back from us, O Lord? For you are our Father, though Abraham did not know us, though Israel did not ackno­wledge us; but you are our Father, deliver us. From the beginning your name is upon us. Why have you made us wander from your way, Lord? Why have you hardened our hearts not to fear you? Turn back for the sake of your servants, for the tribes of your inheritance, that we may inherit a small part of your holy mountain. Our enemies have trampled down your sanctuary. We have become as at the beginning, when you did not know us, when your name had not been invoked upon us. If you open the heaven, trembling will take hold upon mountains from you, and they will melt as wax melts before the fire; and fire will burn up your enemies, and your name will be manifest to your enemies; before your face nations will be troubled. When you do glorious things trembling from you will seize mountains. From eternity we have not heard, nor have we seen a God save you; and your works are true, and you do mercy to those who wait on you. For mercy will meet those who act justly, and they will be mind­ful of your ways. And now, Lord, your are our Father, while we are your clay and you are our Fashioner; we are all the works of your hands; do not be very angry with us, Lord, and do not remember our sins in season. And now look upon, Lord, for we are all your people.

² Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о веридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи где се не сеје.

³ Израиљ беше светиња Господу и првина од родова Његових; који је јеђаху сви беху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.

⁴ Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог.

⁵ Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?

⁶ И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео?

⁷ И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад.

⁸ Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.

⁹ За то ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.

¹⁰ Јер прођите острва китимска и видите и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите, је ли било такво шта:

¹¹ Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А мој народ промени славу своју на ствар залудну.

¹² Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! Вели Господ.

⁷ But though the righteous be prevented with death, yet shall he be in rest.

⁸ For honourable age is not that which standeth in length of time, nor that is measured by number of years.

⁹ But wisdom is the gray hair unto men, and an unspotted life is old age.

¹⁰ He pleased God, and was beloved of him: so that living among sinners he was translated.

¹¹ Yea speedily was he taken away, lest that wickedness should alter his understanding, or deceit beguile his soul.

¹² For the bewitching of naughtiness doth obscure things that are honest; and the wandering of concupiscence doth undermine the simple mind.

¹³ He, being made perfect in a short time, fulfilled a long time:

¹⁴ For his soul pleased the Lord: therefore hasted he to take him away from among the wicked.

¹⁵ This the people saw, and understood it not, neither laid they up this in their minds, That his grace and mercy is with his saints, and that he hath respect unto his chosen.

¹⁶ А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

¹⁷ И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.

¹⁸ И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.

¹⁹ Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа,

²⁰ Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин.

⁴ Али Бог, који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама,

⁵ И нас који бејасмо мртви од грехова оживе с Христом (благодаћу сте спасени),

⁶ И с Њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу.

⁷ Да покаже у вековима који иду превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу.

⁸ Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божји,

⁹ Не од дела, да се нико не похвали.

¹⁰ Јер смо Његов посао, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред приправи да у њима ходимо.

⁶ For whom the Lord loveth he chasteneth, and scourgeth every son whom he receiveth.

⁷ If ye endure chastening, God dealeth with you as with sons; for what son is he whom the father chasteneth not?

⁸ But if ye be without chastisement, whereof all are partakers, then are ye bastards, and not sons.

⁹ Furthermore we have had fathers of our flesh which corrected us, and we gave them reverence: shall we not much rather be in subjection unto the Father of spirits, and live?

¹⁰ For they verily for a few days chastened us after their own pleasure; but he for our profit, that we might be partakers of his holiness.

¹¹ Now no chastening for the present seemeth to be joyous, but grievous: nevertheless afterward it yieldeth the peaceable fruit of righteousness unto them which are exercised thereby.

¹² Wherefore lift up the hands which hang down, and the feeble knees;

¹³ And make straight paths for your feet, lest that which is lame be turned out of the way; but let it rather be healed.

²⁵ See that ye refuse not him that speaketh. For if they escaped not who refused him that spake on earth, much more shall not we escape, if we turn away from him that speaketh from heaven:

²⁶ Whose voice then shook the earth: but now he hath promised, saying, Yet once more I shake not the earth only, but also heaven.

²⁷ And this word, Yet once more, signifieth the removing of those things that are shaken, as of things that are made, that those things which cannot be shaken may remain.

¹ Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;

² И шта си чуо од мене пред многим сведоцима, оно предај верним људима, који ће бити вредни и друге научити.

³ Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса христа;

⁴ Јер се никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи.

⁵ Ако и војује, не добија венац ако право не војује.

⁶ Радин који се труди најпре треба да окуси од рода.

⁷ Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.

⁸ Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидовог, по јеванђељу мом,

⁹ У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.

¹⁰ Зато трпим све избраних ради да и они добију спасење у Христу Исусу са славом вечном.

¹⁹ Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

²⁰ А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,

²¹ И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

²² А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.

²³ И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,

²⁴ И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.

²⁵ А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.

²⁶ И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

²⁷ Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,

²⁸ Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.

²⁹ Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

³⁰ А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

³¹ А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.

²³ И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови.

²⁴ И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше.

²⁵ И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо.

²⁶ И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.

²⁷ А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?

¹⁷ Ово вам заповедам да имате љубав међу собом.

¹⁸ Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.

¹⁹ Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет.

²⁰ Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.

²¹ Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла.

²² Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој.

²³ Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи.

²⁴ Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.

²⁵ Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта.

²⁶ А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.

²⁷ А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.

¹ Ово вам казах да се не саблазните.

² Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

¹ Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

² Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

³ Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

⁴ Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

⁵ У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

⁶ А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

⁷ И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

⁸ И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

⁹ Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

¹⁰ И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

¹¹ А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

¹² И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

¹³ А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

¹⁴ И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

¹⁵ Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

¹⁶ И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

¹⁷ И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

¹⁸ И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

¹⁹ И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

²⁰ И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

²¹ И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

²² А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

²³ И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

²⁴ А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

²⁵ Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

²⁶ А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

²⁷ К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

²⁸ И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

²⁹ А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

³⁰ И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

³¹ И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

³² Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

³³ И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

³⁴ А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

³⁵ И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

³⁶ И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

³⁷ Јер у Бога све је могуће што каже.

³⁸ А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

³⁹ А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰ И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹ И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴² И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³ И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴ Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵ И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶ И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷ И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸ Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹ Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁰ И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

⁵¹ Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

⁵² Збаци силне с престола, и подиже понижене.

⁵³ Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

⁵⁴ Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

⁵⁵ Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

⁵⁶ Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

⁵⁷ А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸ И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

⁵⁹ И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

⁶⁰ И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

⁶¹ И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

⁶² И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

⁶³ И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴ И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

⁶⁵ И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

⁶⁶ И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

⁶⁷ И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

⁶⁸ Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

⁶⁹ И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

⁷⁰ Као што говори устима светих пророка својих од века

⁷¹ Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

⁷² Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

⁷³ Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

⁷⁴ Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

⁷⁵ И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

⁷⁶ И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

⁷⁷ Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

⁷⁸ По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

⁷⁹ Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

⁸⁰ А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.