¹ Шта беше испочетка, шта чусмо, шта видесмо очима својим, шта размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота:

² И живот се јави, и видесмо, и сведочимо, и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама;

³ Шта видесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом.

⁴ И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.

⁵ И ово је обећање које чусмо од Њега и јављамо вама, да је Бог видело, и таме у Њему нема никакве.

⁶ Ако кажемо да имамо заједницу с Њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.

⁷ Ако ли у виделу ходимо, као што је Он сам у виделу, имамо заједницу један с другим, и крв Исуса Христа, Сина Његовог, очишћава нас од сваког греха.

¹ Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.

² Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

³ Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

⁴ А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

⁵ Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

⁶ Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

⁷ Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

⁸ Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

⁹ А понижени брат нека се хвали висином својом;

¹⁰ А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

¹¹ Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

¹² Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

¹ Jude, the servant of Jesus Christ, and brother of James, to them that are sanctified by God the Father, and preserved in Jesus Christ, and called:

² Mercy unto you, and peace, and love, be multiplied.

³ Beloved, when I gave all diligence to write unto you of the common salvation, it was needful for me to write unto you, and exhort you that ye should earnestly contend for the faith which was once delivered unto the saints.

⁴ For there are certain men crept in unawares, who were before of old ordained to this condemnation, ungodly men, turning the grace of our God into lasciviousness, and denying the only Lord God, and our Lord Jesus Christ.

⁵ I will therefore put you in remembrance, though ye once knew this, how that the Lord, having saved the people out of the land of Egypt, afterward destroyed them that believed not.

⁶ And the angels which kept not their first estate, but left their own habitation, he hath reserved in everlasting chains under darkness unto the judgment of the great day.

⁷ Even as Sodom and Gomorrha, and the cities about them in like manner, giving themselves over to fornication, and going after strange flesh, are set forth for an example, suffering the vengeance of eternal fire.

¹⁷ But, beloved, remember ye the words which were spoken before of the apostles of our Lord Jesus Christ;

¹⁸ How that they told you there should be mockers in the last time, who should walk after their own ungodly lusts.

¹⁹ These be they who separate themselves, sensual, having not the Spirit.

²⁰ But ye, beloved, building up yourselves on your most holy faith, praying in the Holy Ghost,

²¹ Keep yourselves in the love of God, looking for the mercy of our Lord Jesus Christ unto eternal life.

²² And of some have compassion, making a difference:

²³ And others save with fear, pulling them out of the fire; hating even the garment spotted by the flesh.

²⁴ Now unto him that is able to keep you from falling, and to present you faultless before the presence of his glory with exceeding joy,

²⁵ To the only wise God our Saviour, be glory and majesty, dominion and power, both now and ever. Amen.

¹⁵ А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.

¹⁶ Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁷ Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁸ Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.

¹⁹ А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.

²⁰ А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?

²¹ Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?

²² Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.

²³ Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?

²⁴ Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.

²⁵ А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.

¹ Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.

² Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

³ И да се обучени, не голи нађемо!

⁴ Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

⁵ А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

⁶ Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

⁷ Јер по вери живимо, а не по гледању.

⁸ Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

⁹ Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.

¹⁰ Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;

⁵ Walk in wisdom toward them that are without, redeeming the time.

⁶ Let your speech be alway with grace, seasoned with salt, that ye may know how ye ought to answer every man.

⁷ All my state shall Tychicus declare unto you, who is a beloved brother, and a faithful minister and fellowservant in the Lord:

⁸ Whom I have sent unto you for the same purpose, that he might know your estate, and comfort your hearts;

⁹ With Onesimus, a faithful and beloved brother, who is one of you. They shall make known unto you all things which are done here.

¹⁴ Luke, the beloved physician, and Demas, greet you.

¹⁸ The salutation by the hand of me Paul. Remember my bonds. Grace be with you. Amen.

¹ Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

² А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

³ И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

⁴ Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

⁵ И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

⁶ А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

⁷ Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

⁸ А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

⁹ А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

¹⁰ И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

¹⁶ Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

¹⁷ Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

¹⁸ А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁹ Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

²⁰ Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

²¹ У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

¹ И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

² И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

³ И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

⁴ И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

⁵ И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

⁶ Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

⁷ И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

⁸ И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

⁹ А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

¹⁰ И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

¹¹ И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

¹² А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

¹³ Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

¹⁴ И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

¹⁵ И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

¹⁶ И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

¹⁷ И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

¹⁸ И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

¹⁹ А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

²⁰ И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

²¹ И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

²² И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

²³ А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.

²⁴ И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

²⁵ А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.

²⁶ И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.

²⁷ А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.

²⁸ И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?

²⁹ И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

³⁰ И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.

³¹ Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.

³² А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.

³³ И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?

³⁴ А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

³⁵ И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.

³⁶ И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:

³⁷ Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.

³⁸ Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

³⁹ А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

⁴⁰ Јер ко није против вас с вама је.

⁴¹ Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

⁴² А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.

⁴³ И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,

⁴⁴ Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

⁴⁵ И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,

⁴⁶ Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

⁴⁷ Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,

⁴⁸ Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

⁴⁹ Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

⁵⁰ Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.