¹⁰ А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.

¹¹ И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.

¹² И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху;

¹³ И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом;

¹⁴ И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.

¹⁵ И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох.

¹⁶ А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.

¹⁷ И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

²⁷ А кад се наврше ти дани, осмог дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.

¹ И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена.

² И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.

³ За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.

⁴ И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

¹ Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

² Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

³ Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

⁴ Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

⁵ Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

⁶ Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

⁷ Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

⁸ Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

⁹ Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

¹⁰ Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

¹¹ Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

³⁹ А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰ И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹ И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴² И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³ И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴ Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵ И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶ И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷ И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸ Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹ Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁶ Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

²⁴ А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.

²⁵ Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;

²⁶ Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

²⁷ Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

²⁸ Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

²⁹ Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;

³⁰ Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.

¹ Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.

² Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.

³ А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,

⁴ Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.

⁵ А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

⁶ А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

⁷ А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

³³ А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

³⁴ А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

³⁵ Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

³⁶ Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

³⁷ И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

³⁸ Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

³⁹ И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.

³⁸ А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

³⁹ И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

⁴⁰ А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴¹ А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

⁴² А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

²⁷ А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

²⁸ А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

¹ Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

² И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

³ И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

⁴ И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

⁵ И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

⁶ И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

⁷ Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

⁸ А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

⁹ И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

¹⁰ А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

¹¹ И примивши викаху на господара.

¹² Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

¹³ А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

¹⁴ Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

¹⁵ Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

¹⁶ Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

¹⁷ И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

¹⁸ Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

¹⁹ И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

²⁰ Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

²¹ А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

²² А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

²³ И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

²⁴ И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

²⁵ А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

²⁶ Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

²⁷ И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

²⁸ Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

²⁹ И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

³⁰ И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³¹ А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³² И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

³³ Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

³⁴ И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.