²¹ Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

²² И шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно.

²³ И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест.

²⁴ И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.

¹ Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет.

² По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је;

³ А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету.

⁴ Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свету.

⁵ Они су од света, зато говоре од света, и свет их слуша.

⁶ Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа преваре.

¹¹ Љубазни! Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог.

¹² Бога нико не виде никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама.

¹³ По том дознајемо да у Њему стојимо, и Он у нама, што нам је дао од Духа свог.

¹⁴ И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да се спасе свет.

¹⁵ Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу.

¹⁶ И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји.

²⁰ Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?

²¹ И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог.

¹ Који год верује да је Исус Христос, од Бога је рођен; и који год љуби Оног који је родио, љуби и Оног који је рођен од Њега.

² По том знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и Његове заповести држимо.

³ Јер је ово љубав Божија да заповести Његове држимо; и заповести Његове нису тешке.

⁴ Јер сваки који је рођен од Бога побеђује свет; и вера је наша ова победа која победи свет.

⁵ Ко је који свет побеђује осим оног који верује да је Исус Син Божји?

¹⁵ А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.

¹⁶ Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁷ Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

¹⁸ Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.

¹⁹ А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.

²⁰ А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?

²¹ Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?

²² Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.

²³ Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?

²⁴ Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.

²⁵ А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.

²⁷ Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља,

²⁸ И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога;

²⁹ Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ,

³⁰ Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.

¹ Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

² Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

³ Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.

⁴ Не гледајте сваки за своје, него и за других.

¹² Бога нико не виде никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама.

¹³ По том дознајемо да у Њему стојимо, и Он у нама, што нам је дао од Духа свог.

¹⁴ И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да се спасе свет.

¹⁵ Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу.

¹⁶ И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји.

¹⁷ Тим се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је Он и ми смо на свету овом.

¹⁸ У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави.

¹⁹ Да имамо ми љубав к Њему, јер Он најпре показа љубав к нама.

²² И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

²³ И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.

²⁴ Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

²⁵ А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;

²⁶ И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.

²⁷ И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

²⁸ И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.

²⁹ И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.

³⁰ Али Он прође између њих, и отиде.

²⁵ Now there stood by the cross of Jesus his mother, and his mother’s sister, Mary the wife of Cleophas, and Mary Magdalene.

²⁶ When Jesus therefore saw his mother, and the disciple standing by, whom he loved, he saith unto his mother, Woman, behold thy son!

²⁷ Then saith he to the disciple, Behold thy mother! And from that hour that disciple took her unto his own home.

²⁴ This is the disciple which testifieth of these things, and wrote these things: and we know that his testimony is true.

²⁵ And there are also many other things which Jesus did, the which, if they should be written every one, I suppose that even the world itself could not contain the books that should be written. Amen.

¹ Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

² Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

³ А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

⁴ Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

⁵ А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

⁶ Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

⁷ Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

⁸ Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

⁹ Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

¹⁰ И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

¹¹ Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

¹² Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

¹³ А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

¹⁴ Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

¹⁵ А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

¹⁶ А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

¹⁷ Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

¹⁸ А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

¹⁹ Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

²⁰ И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

²¹ И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

²² И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

²³ А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

²⁴ А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

²⁵ А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

²⁶ А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

²⁷ А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

²⁸ Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

²⁹ И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

³⁰ И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

³¹ Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

³² А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

³³ И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

³⁴ И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

³⁵ И заповеди народу да поседају по земљи.

³⁶ И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

³⁷ И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

³⁸ А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

³⁹ И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.