¹² А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹³ И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹⁴ А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁵ И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁶ А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁷ А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁸ А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁹ И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

²⁰ Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²¹ А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²² А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²³ И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²⁴ И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁵ И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁶ Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁷ И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁸ И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

²⁹ И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

³⁰ И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³¹ Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³² И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³³ И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³⁴ Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁵ И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

¹¹ Видите колико вам написах руком својом!

¹² Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.

¹³ Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале.

¹⁴ А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету.

¹⁵ Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.

¹⁶ И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем.

¹⁷ Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим.

¹⁸ Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.

¹ Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

² Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!

³ Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;

⁴ Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,

⁵ У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

⁶ У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

⁷ У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,

⁸ Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

⁹ Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,

¹⁰ Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

¹³ И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

¹⁴ И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

¹⁵ Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

¹⁶ Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

¹⁷ Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

¹⁴ Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

¹⁵ И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

¹⁶ А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

¹⁷ Тако и онај што прими два доби и он још два.

¹⁸ А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.

¹⁹ А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.

²⁰ И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

²¹ А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²² А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

²³ А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²⁴ А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;

²⁵ Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

²⁶ А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:

²⁷ Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

²⁸ Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.

²⁹ Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

³⁰ И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

¹ Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;

² Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.

³ А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.

⁴ Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

⁵ И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.

⁶ Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.

⁷ Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.

⁸ Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.

⁹ Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.

¹⁰ И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.

¹¹ И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

¹² Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

¹³ А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

¹⁴ Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.

¹⁵ Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.

¹⁶ Од света нису, као ни ја што нисам од света.

¹⁷ Освети их истином својом: реч је Твоја истина.

¹⁸ Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.

¹⁹ Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

²⁰ Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;

²¹ Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.

²² И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.

²³ Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.

²⁴ Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.

²⁵ Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.

²⁶ И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.