¹ Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница.

² Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашег, да утешим све жалосне,

³ Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову.

⁴ И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја.

⁵ И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари.

⁶ А ви ћете се звати свештеници Господњи, Слуге Бога нашег говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се.

⁷ За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост.

⁸ Јер ја Господ љубим правду и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вечан завет учинићу с њима.

⁹ И семе ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их год види познаће их да су семе које је благословио Господ.

¹ The Lord spoke to the children of Israel saying, ‘If you walk in my ordinances and keep my commandments and do them, I will give you rain in its season and the earth will give its produce and the trees of the plains their fruit. Your threshing time will overtake the vintage, and the vintage will overtake the sowing. You will eat your bread to the full and dwell in safety on your land; and no one shall make you afraid. And I will destroy the evil wild beasts from your lands, and war shall not pass through your land, and enemies will fall before you. Five of you will pursue a hundred and a hundred of you will pursue tens of thousands. And I will look upon you and bless you and make you increase and multiply and I will establish my covenant with you. And you will eat what is old and very old, and bring out the old to make way for the new. And my soul will not abhor you, and I will walk among you, and I will be your God and you shall be my people. But if you will not listen to me, nor observe these ordinances of mine, but disobey them, and if your soul loathes my judgements, so that you do not keep all my commandments, I in turn will treat you like this: I will bring distress upon you, and you will sow your seed in vain and your enemies will devour your labours. And I will set my face against you and you will fall before your foes and they will pursue you and you will flee though no one pursues you; and I will smash the arrogance of your pride. And I will make the heaven like iron for you and your earth like solid bronze. And your strength will be in vain and your land will not give its fruit, and the trees of the field will not give their fruit. And I will send the wild beasts of the earth against you, and they will consume your cattle, and the sword will come against you and make you few in number. And your land will be desert and your farms will be desert; because you have walked against me crook­edly, and I will walk against you with crooked rage, says the Lord God, the Holy One of Israel’.

⁷ But though the righteous be prevented with death, yet shall he be in rest.

⁸ For honourable age is not that which standeth in length of time, nor that is measured by number of years.

⁹ But wisdom is the gray hair unto men, and an unspotted life is old age.

¹⁰ He pleased God, and was beloved of him: so that living among sinners he was translated.

¹¹ Yea speedily was he taken away, lest that wickedness should alter his understanding, or deceit beguile his soul.

¹² For the bewitching of naughtiness doth obscure things that are honest; and the wandering of concupiscence doth undermine the simple mind.

¹³ He, being made perfect in a short time, fulfilled a long time:

¹⁴ For his soul pleased the Lord: therefore hasted he to take him away from among the wicked.

¹⁵ This the people saw, and understood it not, neither laid they up this in their minds, That his grace and mercy is with his saints, and that he hath respect unto his chosen.

²⁸ А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.

²⁹ Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.

³⁰ Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.

³¹ Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.

¹ Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

² Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.

³ А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.

⁴ Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.

⁵ Јер ми духом чекамо од вере наду правде.

⁶ Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради.

⁷ Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини?

⁸ То одвраћање није од Оног који вас позва.

⁹ Мало квасца укисели све тесто.

¹⁰ Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био.

¹ Молим, дакле, пре свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе,

² За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу.

³ Јер је ово добро и пријатно пред Спаситељем нашим Богом,

⁴ Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине.

⁵ Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус,

⁶ Који себе даде у откуп за све, за сведочанство у своје време,

⁷ За које сам постављен проповедник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вери и истини.

¹² Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,

¹³ Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.

¹⁴ А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.

¹⁵ И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите.

¹⁶ Реч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и саветујући сами себе са псалмима и појањем и песмама духовним, у благодати певајући у срцима својим Господу.

⁵⁴ И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.

⁵⁵ И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.

⁵⁶ И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.

¹ И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

² И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

³ Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

⁴ И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

⁵ А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

⁶ А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

⁷ Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

⁸ Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

¹⁶ И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

¹⁷ И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

¹⁸ Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

¹⁹ И да проповедам пријатну годину Господњу.

²⁰ И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

²¹ И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

²² И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

²⁷ Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.

²⁸ Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

²⁹ Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

³⁰ Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

¹ Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

² (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

³ Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

⁴ А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

⁵ А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

⁶ А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

⁷ А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

⁸ Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

⁹ Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

¹⁰ А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

¹¹ Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

¹² Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

¹³ А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

¹⁴ Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

¹⁵ И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

¹⁶ Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

¹⁷ А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

¹⁸ (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

¹⁹ И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

²⁰ Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

²¹ Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

²² А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

²³ Исус јој рече: Брат ће твој устати.

²⁴ Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

²⁵ А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

²⁶ И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

²⁷ Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

²⁸ И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

²⁹ А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

³⁰ Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

³¹ А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

³² А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

³³ Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

³⁴ И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

³⁵ Ударише сузе Исусу.

³⁶ Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

³⁷ А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

³⁸ А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

³⁹ Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

⁴⁰ Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

⁴¹ Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

⁴² А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

⁴³ И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

⁴⁴ И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

⁴⁵ Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

⁴⁶ А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

⁴⁷ Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

⁴⁸ Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

⁴⁹ А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

⁵⁰ И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

⁵¹ А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

⁵² И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

⁵³ Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

⁵⁴ А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

⁵⁵ А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

⁵⁶ Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

⁵⁷ А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.