²² Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.

²³ Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.

²⁴ Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?

²⁵ И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.

²⁶ И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.

²⁷ И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.

¹ Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.

¹¹ Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.

¹² Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.

¹³ Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.

¹⁴ Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.

¹⁵ Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.

¹⁶ Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.

¹⁷ Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.

¹⁸ Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

¹¹ И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу.

¹² Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти.

¹³ Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих.

¹⁴ И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Свеца Израиљевог.

¹⁵ Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена.

¹⁶ Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Силни Јаковљев.

²⁸ Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.

²⁹ А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.

³⁰ Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.

³¹ Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.

³² И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

³³ А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.

³⁴ Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?

³⁵ А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

³⁶ Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

¹⁸ Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.

¹⁹ Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу.

²⁰ Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост?

²¹ Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују.

²² Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.

²³ А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

²⁴ Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

²⁸ А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.

²⁹ Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.

³⁰ Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.

³¹ Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.

¹ Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

² Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.

³ А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.

⁴ Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.

⁵ Јер ми духом чекамо од вере наду правде.

⁶ Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради.

⁷ Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини?

⁸ То одвраћање није од Оног који вас позва.

⁹ Мало квасца укисели све тесто.

¹⁰ Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био.

⁶ When the chief priests therefore and officers saw him, they cried out, saying, Crucify him, crucify him. Pilate saith unto them, Take ye him, and crucify him: for I find no fault in him.

⁷ The Jews answered him, We have a law, and by our law he ought to die, because he made himself the Son of God.

⁸ When Pilate therefore heard that saying, he was the more afraid;

⁹ And went again into the judgment hall, and saith unto Jesus, Whence art thou? But Jesus gave him no answer.

¹⁰ Then saith Pilate unto him, Speakest thou not unto me? knowest thou not that I have power to crucify thee, and have power to release thee?

¹¹ Jesus answered, Thou couldest have no power at all against me, except it were given thee from above: therefore he that delivered me unto thee hath the greater sin.

¹³ When Pilate therefore heard that saying, he brought Jesus forth, and sat down in the judgment seat in a place that is called the Pavement, but in the Hebrew, Gabbatha.

¹⁴ And it was the preparation of the passover, and about the sixth hour: and he saith unto the Jews, Behold your King!

¹⁵ But they cried out, Away with him, away with him, crucify him. Pilate saith unto them, Shall I crucify your King? The chief priests answered, We have no king but Cæsar.

¹⁶ Then delivered he him therefore unto them to be crucified. And they took Jesus, and led him away.

¹⁷ And he bearing his cross went forth into a place called the place of a skull, which is called in the Hebrew Golgotha:

¹⁸ Where they crucified him, and two other with him, on either side one, and Jesus in the midst.

¹⁹ And Pilate wrote a title, and put it on the cross. And the writing was, JESUS OF NAZARETH THE KING OF THE JEWS.

²⁰ This title then read many of the Jews: for the place where Jesus was crucified was nigh to the city: and it was written in Hebrew, and Greek, and Latin.

²⁵ Now there stood by the cross of Jesus his mother, and his mother’s sister, Mary the wife of Cleophas, and Mary Magdalene.

²⁶ When Jesus therefore saw his mother, and the disciple standing by, whom he loved, he saith unto his mother, Woman, behold thy son!

²⁷ Then saith he to the disciple, Behold thy mother! And from that hour that disciple took her unto his own home.

²⁸ After this, Jesus knowing that all things were now accomplished, that the scripture might be fulfilled, saith, I thirst.

³⁰ When Jesus therefore had received the vinegar, he said, It is finished: and he bowed his head, and gave up the ghost.

³¹ The Jews therefore, because it was the preparation, that the bodies should not remain upon the cross on the sabbath day, (for that sabbath day was an high day,) besought Pilate that their legs might be broken, and that they might be taken away.

³² Then came the soldiers, and brake the legs of the first, and of the other which was crucified with him.

³³ But when they came to Jesus, and saw that he was dead already, they brake not his legs:

³⁴ But one of the soldiers with a spear pierced his side, and forthwith came there out blood and water.

³⁵ And he that saw it bare record, and his record is true: and he knoweth that he saith true, that ye might believe.

⁵⁴ И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.

⁵⁵ И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.

⁵⁶ И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.

¹ И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

² И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

³ Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

⁴ И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

⁵ А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

⁶ А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

⁷ Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

⁸ Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

¹ Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

² (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

³ Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

⁴ А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

⁵ А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

⁶ А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

⁷ А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

⁸ Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

⁹ Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

¹⁰ А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

¹¹ Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

¹² Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

¹³ А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

¹⁴ Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

¹⁵ И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

¹⁶ Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

¹⁷ А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

¹⁸ (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

¹⁹ И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

²⁰ Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

²¹ Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

²² А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

²³ Исус јој рече: Брат ће твој устати.

²⁴ Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

²⁵ А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

²⁶ И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

²⁷ Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

²⁸ И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

²⁹ А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

³⁰ Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

³¹ А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

³² А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

³³ Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

³⁴ И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

³⁵ Ударише сузе Исусу.

³⁶ Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

³⁷ А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

³⁸ А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

³⁹ Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

⁴⁰ Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

⁴¹ Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

⁴² А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

⁴³ И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

⁴⁴ И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

⁴⁵ Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

⁴⁶ А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

⁴⁷ Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

⁴⁸ Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

⁴⁹ А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

⁵⁰ И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

⁵¹ А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

⁵² И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

⁵³ Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

⁵⁴ А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

⁵⁵ А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

⁵⁶ Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

⁵⁷ А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.