²² And Solomon stood before the altar of the LORD in the presence of all the congregation of Israel, and spread forth his hands toward heaven:

²³ And he said, LORD God of Israel, there is no God like thee, in heaven above, or on earth beneath, who keepest covenant and mercy with thy servants that walk before thee with all their heart:

²⁷ But will God indeed dwell on the earth? behold, the heaven and heaven of heavens cannot contain thee; how much less this house that I have builded?

²⁸ Yet have thou respect unto the prayer of thy servant, and to his supplication, O LORD my God, to hearken unto the cry and to the prayer, which thy servant prayeth before thee to day:

²⁹ That thine eyes may be open toward this house night and day, even toward the place of which thou hast said, My name shall be there: that thou mayest hearken unto the prayer which thy servant shall make toward this place.

³⁰ And hearken thou to the supplication of thy servant, and of thy people Israel, when they shall pray toward this place: and hear thou in heaven thy dwelling place: and when thou hearest, forgive.

¹⁹ Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

²⁰ Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.

²¹ Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;

²² И биће живот души твојој и накит грлу твом.

²³ Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

²⁴ Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

²⁵ Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.

²⁶ Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.

²⁷ Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.

²⁸ Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.

²⁹ Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.

³⁰ Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.

³¹ Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.

³² Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.

³³ Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.

³⁴ Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.

¹ Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

² Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

³ Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

⁴ Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

⁵ Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

⁶ Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

⁷ Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

⁸ Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

⁹ Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

¹⁰ Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

¹¹ Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

¹ А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

² Али нађоше камен одваљен од гроба.

³ И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

⁴ И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁵ А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁶ Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁷ Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸ И опоменуше се речи Његових.

⁹ И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

¹⁰ А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹¹ И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹² А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹¹ Видите колико вам написах руком својом!

¹² Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.

¹³ Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале.

¹⁴ А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету.

¹⁵ Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.

¹⁶ И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем.

¹⁷ Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим.

¹⁸ Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.

⁶ Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

⁷ Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

⁸ У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

⁹ Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

¹⁰ И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.

¹¹ Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

¹² Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

¹³ Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.

¹⁴ Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

¹⁵ Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

¹ Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

² Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

³ Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

⁴ Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

¹³ И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

¹⁴ И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

¹⁵ Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

¹⁶ Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

¹⁷ Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

³⁵ И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

³⁶ Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

³⁷ А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

³⁸ Ово је прва и највећа заповест.

³⁹ А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

⁴⁰ О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

⁴¹ А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

⁴² Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

⁴³ Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

⁴⁴ Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

⁴⁵ Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

⁴⁶ И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.

¹³ А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?

¹⁴ А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

¹⁵ Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?

¹⁶ А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.

¹⁷ И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.

¹⁸ А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

¹ Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

² А који улази на врата јесте пастир овцама.

³ Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴ И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵ А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶ Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷ Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸ Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰ Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹ Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹² А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³ А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴ Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵ Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶ И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

¹⁷ Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

¹⁸ Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

¹⁹ Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

²⁰ Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

²¹ Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?

²² А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

²³ И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.

²⁴ А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

²⁵ Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

²⁶ Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.

²⁷ Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

²⁸ И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

²⁹ Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.

³⁰ Ја и Отац једно смо.

³¹ А Јевреји опет узеше камење да Га убију.

³² Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?

³³ Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.

³⁴ Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?

³⁵ Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;

³⁶ Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?

³⁷ Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.

³⁸ Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.

³⁹ Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.

⁴⁰ И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.

⁴¹ И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

⁴² И многи вероваше Га онде.