¹ А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

² Али нађоше камен одваљен од гроба.

³ И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

⁴ И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁵ А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁶ Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁷ Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸ И опоменуше се речи Његових.

⁹ И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

¹⁰ А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹¹ И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹² А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

⁶ Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

⁷ Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

⁸ У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

⁹ Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

¹⁰ И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.

¹¹ Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

¹² Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

¹³ Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.

¹⁴ Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

¹⁵ Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

³⁵ И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

³⁶ Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

³⁷ А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

³⁸ Ово је прва и највећа заповест.

³⁹ А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

⁴⁰ О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

⁴¹ А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

⁴² Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

⁴³ Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

⁴⁴ Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

⁴⁵ Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

⁴⁶ И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.

¹ Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

² А који улази на врата јесте пастир овцама.

³ Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴ И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵ А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶ Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷ Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸ Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰ Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹ Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹² А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³ А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴ Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵ Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶ И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

¹⁷ Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

¹⁸ Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

¹⁹ Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

²⁰ Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

²¹ Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?

²² А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

²³ И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.

²⁴ А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

²⁵ Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

²⁶ Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.

²⁷ Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

²⁸ И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

²⁹ Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.

³⁰ Ја и Отац једно смо.

³¹ А Јевреји опет узеше камење да Га убију.

³² Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?

³³ Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.

³⁴ Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?

³⁵ Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;

³⁶ Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?

³⁷ Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.

³⁸ Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.

³⁹ Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.

⁴⁰ И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.

⁴¹ И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

⁴² И многи вероваше Га онде.