¹ Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница.

² Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашег, да утешим све жалосне,

³ Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову.

⁴ И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја.

⁵ И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари.

⁶ А ви ћете се звати свештеници Господњи, Слуге Бога нашег говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се.

⁷ За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост.

⁸ Јер ја Господ љубим правду и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вечан завет учинићу с њима.

⁹ И семе ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их год види познаће их да су семе које је благословио Господ.

¹ The Lord spoke to the children of Israel saying, ‘If you walk in my ordinances and keep my commandments and do them, I will give you rain in its season and the earth will give its produce and the trees of the plains their fruit. Your threshing time will overtake the vintage, and the vintage will overtake the sowing. You will eat your bread to the full and dwell in safety on your land; and no one shall make you afraid. And I will destroy the evil wild beasts from your lands, and war shall not pass through your land, and enemies will fall before you. Five of you will pursue a hundred and a hundred of you will pursue tens of thousands. And I will look upon you and bless you and make you increase and multiply and I will establish my covenant with you. And you will eat what is old and very old, and bring out the old to make way for the new. And my soul will not abhor you, and I will walk among you, and I will be your God and you shall be my people. But if you will not listen to me, nor observe these ordinances of mine, but disobey them, and if your soul loathes my judgements, so that you do not keep all my commandments, I in turn will treat you like this: I will bring distress upon you, and you will sow your seed in vain and your enemies will devour your labours. And I will set my face against you and you will fall before your foes and they will pursue you and you will flee though no one pursues you; and I will smash the arrogance of your pride. And I will make the heaven like iron for you and your earth like solid bronze. And your strength will be in vain and your land will not give its fruit, and the trees of the field will not give their fruit. And I will send the wild beasts of the earth against you, and they will consume your cattle, and the sword will come against you and make you few in number. And your land will be desert and your farms will be desert; because you have walked against me crook­edly, and I will walk against you with crooked rage, says the Lord God, the Holy One of Israel’.

⁷ But though the righteous be prevented with death, yet shall he be in rest.

⁸ For honourable age is not that which standeth in length of time, nor that is measured by number of years.

⁹ But wisdom is the gray hair unto men, and an unspotted life is old age.

¹⁰ He pleased God, and was beloved of him: so that living among sinners he was translated.

¹¹ Yea speedily was he taken away, lest that wickedness should alter his understanding, or deceit beguile his soul.

¹² For the bewitching of naughtiness doth obscure things that are honest; and the wandering of concupiscence doth undermine the simple mind.

¹³ He, being made perfect in a short time, fulfilled a long time:

¹⁴ For his soul pleased the Lord: therefore hasted he to take him away from among the wicked.

¹⁵ This the people saw, and understood it not, neither laid they up this in their minds, That his grace and mercy is with his saints, and that he hath respect unto his chosen.

²⁰ Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

²¹ Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

¹ Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три сведока остаће свака реч.

² Напред казах и напред говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су пре сагрешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедети.

¹ Молим, дакле, пре свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе,

² За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу.

³ Јер је ово добро и пријатно пред Спаситељем нашим Богом,

⁴ Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине.

⁵ Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус,

⁶ Који себе даде у откуп за све, за сведочанство у своје време,

⁷ За које сам постављен проповедник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вери и истини.

¹² Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,

¹³ Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.

¹⁴ А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.

¹⁵ И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите.

¹⁶ Реч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и саветујући сами себе са псалмима и појањем и песмама духовним, у благодати певајући у срцима својим Господу.

²⁴ И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

²⁵ Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

²⁶ И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

²⁷ И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

²⁸ Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

²⁹ А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

³⁰ И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

³¹ Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

³² А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

³³ И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

³⁴ А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

¹⁶ И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

¹⁷ И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

¹⁸ Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

¹⁹ И да проповедам пријатну годину Господњу.

²⁰ И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

²¹ И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

²² И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

²⁷ Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.

²⁸ Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

²⁹ Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

³⁰ Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

¹ Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

² И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

³ А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

⁴ И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

⁵ И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

⁶ И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

⁷ А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

⁸ И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

⁹ А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

¹⁰ А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

¹¹ И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹² И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

¹³ А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

¹⁴ И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

¹⁵ И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

¹⁶ Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

¹⁷ И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

¹⁸ Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

¹⁹ И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

²⁰ А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

²¹ Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

²² И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

²³ И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

²⁴ А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

²⁵ А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

²⁶ Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

²⁷ Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁸ А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁹ И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

³⁰ Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

³¹ Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

³² А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

³³ А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

³⁴ А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

³⁵ И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁶ А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

³⁷ Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

³⁸ А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

³⁹ И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

⁴⁰ А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴¹ И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

⁴² Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

⁴³ А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

⁴⁴ И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

⁴⁵ И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

⁴⁶ И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁷ Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

⁴⁸ А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

⁴⁹ А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

⁵⁰ И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

⁵² А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

⁵³ Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

⁵⁴ А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

⁵⁵ А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

⁵⁶ Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

⁵⁷ А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

⁵⁸ И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

⁵⁹ И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

⁶⁰ А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

⁶¹ И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

⁶² И изишавши напоље плака горко.

⁶³ А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

⁶⁴ И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

⁶⁵ И друге многе хуле говораху на Њ.

⁶⁶ И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

⁶⁷ Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

⁶⁸ А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

⁶⁹ Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

⁷⁰ Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

⁷¹ А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.