⁶ Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.

⁷ Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;

⁸ Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.

⁹ Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

¹² Захваљујући Богу и Оцу, који нас призва у део наследства светих у виделу;

¹³ Који нас избави од власти тамне, и премести нас у царство Сина љубави своје,

¹⁴ У коме имамо избављење крвљу Његовом и опроштење греха;

¹⁵ Који је обличје Бога што се не види, који је рођен пре сваке твари.

¹⁶ Јер кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били престоли или господства или поглаварства, или власти: све се кроза Њ и за Њ сазда.

¹⁷ И Он је пре свега, и све је у Њему.

¹⁸ И Он је глава телу цркве, који је почетак и прворођени из мртвих, да буде Он у свему први;

¹⁵ Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

¹⁶ И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

¹⁷ Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

¹⁸ Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

¹⁹ Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

²⁰ И рече им: Чији је образ овај и натпис?

²¹ И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

²² И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

⁵¹ And it came to pass, when the time was come that he should be received up, he stedfastly set his face to go to Jerusalem,

⁵² And sent messengers before his face: and they went, and entered into a village of the Samaritans, to make ready for him.

⁵³ And they did not receive him, because his face was as though he would go to Jerusalem.

⁵⁴ And when his disciples James and John saw this, they said, Lord, wilt thou that we command fire to come down from heaven, and consume them, even as Elias did?

⁵⁵ But he turned, and rebuked them, and said, Ye know not what manner of spirit ye are of.

⁵⁶ For the Son of man is not come to destroy men’s lives, but to save them. And they went to another village.

²² All things are delivered to me of my Father: and no man knoweth who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and he to whom the Son will reveal him.

²³ And he turned him unto his disciples, and said privately, Blessed are the eyes which see the things that ye see:

²⁴ For I tell you, that many prophets and kings have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them.

¹ И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

² И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

³ И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

⁴ И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

⁵ И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶ И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

⁷ И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

⁸ А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

⁹ А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰ Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

¹¹ А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹² Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³ Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

¹⁴ И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

¹⁵ И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶ Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷ И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

¹⁸ И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹ А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰ И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹ Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

²² А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

²³ Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴ И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵ И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

²⁶ А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷ А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

²⁸ И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹ И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰ Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹ И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³² А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³ А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴ А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵ И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶ А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷ А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸ Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹ И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰ И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹ И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴² Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³ Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴ И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

⁴⁵ И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶ Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷ И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

⁴⁸ И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.