¹⁰ А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.

¹¹ И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.

¹² И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху;

¹³ И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом;

¹⁴ И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.

¹⁵ И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох.

¹⁶ А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.

¹⁷ И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

²⁷ А кад се наврше ти дани, осмог дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.

¹ И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена.

² И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.

³ За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.

⁴ И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

¹ Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

² Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

³ Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

⁴ Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

⁵ Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

⁶ Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

⁷ Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

⁸ Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

⁹ Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

¹⁰ Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

¹¹ Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

³⁹ А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰ И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹ И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴² И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³ И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴ Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵ И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶ И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷ И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸ Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹ Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁶ Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

⁵ Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,

⁶ Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;

⁷ Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.

⁸ Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

⁹ Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.

¹⁰ Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;

¹¹ И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

⁵ Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.

⁶ Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.

⁷ Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.

⁸ Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.

⁹ Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

¹⁰ Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.

¹¹ Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,

¹² Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.

¹³ Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

¹⁴ И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.

¹⁵ Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.

¹⁶ Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.

¹⁷ А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

¹⁸ Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.

¹⁹ Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.

²⁰ Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

²¹ На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

³⁸ А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

³⁹ И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

⁴⁰ А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴¹ А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

⁴² А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

²⁷ А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

²⁸ А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

¹ И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

² И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

³ Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

⁴ И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

⁵ А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

⁶ А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

⁷ И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

⁸ И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

⁹ И рече: Ко има уши да чује нека чује.

¹ Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

² Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

³ А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

⁴ И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

⁵ Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

⁶ Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

⁷ А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

⁸ Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

⁹ А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

¹⁰ Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

¹¹ Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

¹² Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

¹³ А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

¹⁴ Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

¹⁵ Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

¹⁶ А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

¹⁷ И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

¹⁸ И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

¹⁹ А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

²⁰ Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

²¹ А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

²² А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

²³ А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

²⁴ А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

²⁵ Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

²⁶ А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

²⁷ А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

²⁸ А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

²⁹ А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

³⁰ Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

³¹ Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

³² Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

³³ И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

³⁴ И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

³⁵ А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

³⁶ А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

³⁷ И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

³⁸ И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

³⁹ И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

⁴⁰ И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

⁴¹ Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

⁴² А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

⁴³ И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.