¹³ Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.

¹⁴ Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

¹⁵ Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

¹⁶ Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

¹⁷ Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

¹⁸ Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

¹⁸ Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.

¹⁹ Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу.

²⁰ Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост?

²¹ Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују.

²² Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.

²³ А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

²⁴ Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

³³ Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

³⁴ Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;

³⁵ Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;

³⁶ А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

³⁷ Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

³⁸ Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.

³⁹ И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

⁴⁰ Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

¹ Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

² Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.

²⁷ Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег.

²⁸ Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити.

²⁹ И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

³⁰ И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом.

³¹ И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса.

³² Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.

³³ Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.

⁴² Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

⁴³ Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

⁴⁴ Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴⁵ Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк?

⁴⁶ Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴⁷ Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.

⁴⁸ Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи;

⁴⁹ И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама;

⁵⁰ Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли.

⁵¹ И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁶ А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

⁷ Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

⁸ Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

⁹ И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

¹⁰ А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

¹¹ Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

¹³ Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

¹⁴ А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

¹⁵ А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

¹⁶ Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

¹⁷ И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

¹⁸ Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

¹⁹ Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

²⁰ И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

²⁵ А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

²⁶ А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

²⁷ Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

²⁸ Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

³⁰ А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

³¹ А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

³² Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

³³ А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

³⁴ Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

³⁵ И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

³² А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³³ А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³⁴ Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

³⁵ Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:

³⁶ И непријатељи човеку постаће домашњи његови.

¹ И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим.

¹¹ Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

¹² Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

¹³ И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

¹⁴ Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

¹⁵ И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

¹⁶ Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

¹⁷ Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

¹⁸ Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

¹ А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

² У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

³ У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

⁴ Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

¹ Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,

² И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,

³ И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.

⁴ И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.

⁵ И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,

⁶ И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

⁷ Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,

⁸ И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.

⁹ И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;

¹⁰ Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,

¹¹ И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.

¹² И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.

¹³ И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.

¹⁴ И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.

¹⁵ И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.

¹⁶ И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

¹⁷ И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

¹⁸ Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

¹⁹ И да проповедам пријатну годину Господњу.

²⁰ И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

²¹ И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

²² И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

²³ И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.

²⁴ Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

²⁵ А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;

²⁶ И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.

²⁷ И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

²⁸ И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.

²⁹ И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.

³⁰ Али Он прође између њих, и отиде.

³¹ И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.

³² И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.

³³ И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно

³⁴ Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.

³⁵ И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.

³⁶ И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?

³⁷ И отиде глас о Њему по свима околним местима.

³⁸ Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.

³⁹ И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

⁴⁰ А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.

⁴¹ А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.

⁴² А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.

⁴³ А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.

⁴⁴ И проповедаше по зборницама галилејским.