☦ Православни календар — јулијански календар
грегоријански календарјулијански календарПоход Крста Животворног; 7 макавејских мученика
☦ Светитељи дана
- Почните Успење брзо
📜 Житије
Богородица, или Богородица, била је мајка Исуса Христа, Сина Божијег. Била је девица, зачета од Духа Светога, и живела је у Назарету. Јеванђеља бележе њено присуство на венчању у Кани и на Распећу, где је поверена на старање апостолу Јовану. Православна црква је поштује као највећу светитељку. Верује се да је умрла природном смрћу (њено Успење) и њено тело је узнесено на небо. Успење Господње се празнује 15. августа у спомен њеног уснућа. Период који претходи овом празнику посматра се као Успенски пост, време припреме кроз молитву и уздржавање. Овај пост почиње 1. августа и завршава се 14. августа, у складу са литургијским календаром Цркве. - Свети Николај, просветитељ Јапана (1912)
📜 Житије
Свети Николај (1836–1912), познат као апостол Јапана, рођен је у Русији као Николај Касаткин. У монашки живот ступио је 1860. године и посвећен је за епископа камчатско-петропавловског 1861. године. Послат у Јапан 1861. као мисионар, основао је прву православну парохију у Токију 1861. године, оснивајући цркве и школе. Преводио је богослужбене текстове на јапански и обучавао локално свештенство. Године 1890. уздигнут је у архиепископа Токија и Јапана, поставши први православни епископ у земљи. Неуморно је служио православној заједници, залажући се за верску слободу током јапанске ере Меији. Умро је 20. јануара 1912. (стари стил) у Токију, посветивши више од педесет година Цркви у Јапану. Његове мошти су сахрањене у Токију, а он се у православној традицији поштује као просветитељ Јапана. Његов празник се слави 20. јануара (стари стил) или 2. фебруара (нови стил).
📖 Читања дана
Апостол — 2 Corinthians 4.13-18 Даничић–Караџић
13 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16 Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17 Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
18 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.
Апостол — 1 Corinthians 1.18-24 Даничић–Караџић
18 Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.
19 Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу.
20 Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост?
21 Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују.
22 Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.
23 А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;
24 Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.
Апостол — Hebrews 11.33-12.2 Даничић–Караџић
33 Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;
35 Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;
36 А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;
37 Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;
38 Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.
39 И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;
40 Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.
1 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
2 Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
Јеванђеље — Matthew 24.27-33, 42-51 KJV
27 For as the lightning cometh out of the east, and shineth even unto the west; so shall also the coming of the Son of man be.
28 For wheresoever the carcase is, there will the eagles be gathered together.
29 Immediately after the tribulation of those days shall the sun be darkened, and the moon shall not give her light, and the stars shall fall from heaven, and the powers of the heavens shall be shaken:
30 And then shall appear the sign of the Son of man in heaven: and then shall all the tribes of the earth mourn, and they shall see the Son of man coming in the clouds of heaven with power and great glory.
31 And he shall send his angels with a great sound of a trumpet, and they shall gather together his elect from the four winds, from one end of heaven to the other.
32 Now learn a parable of the fig tree; When his branch is yet tender, and putteth forth leaves, ye know that summer is nigh:
33 So likewise ye, when ye shall see all these things, know that it is near, even at the doors.
42 Watch therefore: for ye know not what hour your Lord doth come.
43 But know this, that if the goodman of the house had known in what watch the thief would come, he would have watched, and would not have suffered his house to be broken up.
44 Therefore be ye also ready: for in such an hour as ye think not the Son of man cometh.
45 Who then is a faithful and wise servant, whom his lord hath made ruler over his household, to give them meat in due season?
46 Blessed is that servant, whom his lord when he cometh shall find so doing.
47 Verily I say unto you, That he shall make him ruler over all his goods.
48 But and if that evil servant shall say in his heart, My lord delayeth his coming;
49 And shall begin to smite his fellowservants, and to eat and drink with the drunken;
50 The lord of that servant shall come in a day when he looketh not for him, and in an hour that he is not aware of,
51 And shall cut him asunder, and appoint him his portion with the hypocrites: there shall be weeping and gnashing of teeth.
Јеванђеље — John 19.6-11, 13-20, 25-28, 30-35 KJV
6 When the chief priests therefore and officers saw him, they cried out, saying, Crucify him, crucify him. Pilate saith unto them, Take ye him, and crucify him: for I find no fault in him.
7 The Jews answered him, We have a law, and by our law he ought to die, because he made himself the Son of God.
8 When Pilate therefore heard that saying, he was the more afraid;
9 And went again into the judgment hall, and saith unto Jesus, Whence art thou? But Jesus gave him no answer.
10 Then saith Pilate unto him, Speakest thou not unto me? knowest thou not that I have power to crucify thee, and have power to release thee?
11 Jesus answered, Thou couldest have no power at all against me, except it were given thee from above: therefore he that delivered me unto thee hath the greater sin.
13 When Pilate therefore heard that saying, he brought Jesus forth, and sat down in the judgment seat in a place that is called the Pavement, but in the Hebrew, Gabbatha.
14 And it was the preparation of the passover, and about the sixth hour: and he saith unto the Jews, Behold your King!
15 But they cried out, Away with him, away with him, crucify him. Pilate saith unto them, Shall I crucify your King? The chief priests answered, We have no king but Cæsar.
16 Then delivered he him therefore unto them to be crucified. And they took Jesus, and led him away.
17 And he bearing his cross went forth into a place called the place of a skull, which is called in the Hebrew Golgotha:
18 Where they crucified him, and two other with him, on either side one, and Jesus in the midst.
19 And Pilate wrote a title, and put it on the cross. And the writing was, JESUS OF NAZARETH THE KING OF THE JEWS.
20 This title then read many of the Jews: for the place where Jesus was crucified was nigh to the city: and it was written in Hebrew, and Greek, and Latin.
25 Now there stood by the cross of Jesus his mother, and his mother’s sister, Mary the wife of Cleophas, and Mary Magdalene.
26 When Jesus therefore saw his mother, and the disciple standing by, whom he loved, he saith unto his mother, Woman, behold thy son!
27 Then saith he to the disciple, Behold thy mother! And from that hour that disciple took her unto his own home.
28 After this, Jesus knowing that all things were now accomplished, that the scripture might be fulfilled, saith, I thirst.
30 When Jesus therefore had received the vinegar, he said, It is finished: and he bowed his head, and gave up the ghost.
31 The Jews therefore, because it was the preparation, that the bodies should not remain upon the cross on the sabbath day, (for that sabbath day was an high day,) besought Pilate that their legs might be broken, and that they might be taken away.
32 Then came the soldiers, and brake the legs of the first, and of the other which was crucified with him.
33 But when they came to Jesus, and saw that he was dead already, they brake not his legs:
34 But one of the soldiers with a spear pierced his side, and forthwith came there out blood and water.
35 And he that saw it bare record, and his record is true: and he knoweth that he saith true, that ye might believe.
Јеванђеље — Matthew 10.32-36, 11.1 KJV
32 Whosoever therefore shall confess me before men, him will I confess also before my Father which is in heaven.
33 But whosoever shall deny me before men, him will I also deny before my Father which is in heaven.
34 Think not that I am come to send peace on earth: I came not to send peace, but a sword.
35 For I am come to set a man at variance against his father, and the daughter against her mother, and the daughter in law against her mother in law.
36 And a man’s foes shall be they of his own household.
1 And it came to pass, when Jesus had made an end of commanding his twelve disciples, he departed thence to teach and to preach in their cities.
Апостол — Hebrews 2.11-18 Даничић–Караџић
11 Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом
12 Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.
13 И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.
14 Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;
15 И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.
16 Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.
17 Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.
18 Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.
Јеванђеље — John 5.1-4 Даничић–Караџић
1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
✠ Непрекидно читање Јеванђеља
Luke 4 Даничић–Караџић
1 Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,
2 И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,
3 И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.
4 И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.
5 И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,
6 И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;
7 Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,
8 И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.
9 И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
10 Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,
11 И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.
12 И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.
13 И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.
14 И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.
15 И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.
16 И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
17 И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
18 Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
19 И да проповедам пријатну годину Господњу.
20 И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
21 И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.
22 И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23 И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
24 Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
25 А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
26 И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
27 И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
28 И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
29 И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
30 Али Он прође између њих, и отиде.
31 И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.
32 И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.
33 И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно
34 Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.
35 И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.
36 И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?
37 И отиде глас о Њему по свима околним местима.
38 Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.
39 И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40 А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.
41 А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.
42 А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.
43 А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.
44 И проповедаше по зборницама галилејским.
/api/calendar/julian/2026-08-14