⁶ А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

⁷ Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

⁸ Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

⁹ Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

¹⁰ Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

¹¹ Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

¹² Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

¹³ Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

¹⁴ Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

¹⁵ Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

¹⁶ Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

¹⁷ Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

¹⁸ Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

¹⁹ Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

¹⁷ И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

¹⁸ Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

¹⁹ И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

²⁰ Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

²¹ А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

²² А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

²³ И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

²⁴ И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

²⁵ А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

²⁶ Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

²⁷ И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

²⁸ Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

¹ И дођоше преко мора у околину гадаринску.

² И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,

³ Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

⁴ Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

⁵ И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

⁶ А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.

⁷ И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.

⁸ Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.

⁹ И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.

¹⁰ И молише Га веома да их не шаље из оне околине.

¹¹ А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.

¹² И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

¹³ И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.

¹⁴ А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.

¹⁵ И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.

¹⁶ А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.

¹⁷ И почеше Га молити да иде из њихових крајева.

¹⁸ И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.

¹⁹ А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

²⁰ И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

²¹ И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.

²² И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.

²³ И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

²⁴ И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

²⁵ И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

²⁶ И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,

²⁷ Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

²⁸ Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

²⁹ И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

³⁰ И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

³¹ И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?

³² И Он се обазираше да види ону која то учини.

³³ А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

³⁴ А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

³⁵ Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?

³⁶ А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.

³⁷ И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.

³⁸ И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.

³⁹ И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.

⁴⁰ И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.

⁴¹ И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.

⁴² И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

⁴³ И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.