³ Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,

⁴ За наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,

⁵ Које је сила Божија вером сачувала за спасење, приправљено да се јави у последње време;

⁶ Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

⁷ Да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос;

⁸ Ког не видевши љубите и ког сад не гледајући но верујући Га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном.

⁹ Примајући крај своје вере, спасење душама.

¹³ Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати која ће вам се принети кад дође Исус Христос.

¹⁴ Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању,

¹⁵ Него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.

¹⁶ Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет.

¹⁷ И ако зовете Оцем Оног који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите време свог живљења са страхом,

¹⁸ Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца;

¹⁹ Него скупоценом крвљу Христа, као безазленог и пречистог јагњета;

¹¹ Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.

¹² А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.

¹³ Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

¹⁴ Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

¹⁵ Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.

¹⁶ Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

¹⁷ Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

¹⁸ Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

¹⁹ Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

²⁰ Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

²¹ Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:

²² Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;

²³ Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;

²⁴ Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.

³⁶ А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

³⁷ А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

³⁸ И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

³⁹ Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

⁴⁰ И ово рекавши показа им руке и ноге.

⁴¹ А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

⁴² А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

⁴³ И узевши изједе пред њима.

⁴⁴ И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

⁴⁵ Тада им отвори ум да разумеју писмо.

⁴⁶ И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

⁴⁷ И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

⁴⁸ А ви сте сведоци овоме.

⁴⁹ И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

⁵⁰ И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

⁵¹ И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

⁵² И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵³ И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.

⁶ А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;

⁷ Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;

⁸ Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.

⁹ Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.

¹⁰ Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.

¹¹ Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.

¹² Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.

¹³ Делите потребе са светима; примајте радо путнике.

¹⁴ Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.

²¹ На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

²² Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;

²³ Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;

²⁴ Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

²⁵ Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

²⁶ Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

²⁷ У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

²⁸ Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

²⁹ Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?

³⁰ Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

³¹ Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.

³² У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.

¹ Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

² Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.

³ И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)

⁴ Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.

⁵ Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.

⁶ Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.

⁷ И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

⁸ Зато трипут Господа молих да одступи од мене.

⁹ И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

¹ И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

² И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

³ И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

⁴ И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

⁵ Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

⁶ Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

⁷ И уставши отиде дома.

⁸ А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

¹³ А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?

¹⁴ А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

¹⁵ Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?

¹⁶ А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.

¹⁷ И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.

¹⁸ А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

¹⁹ И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.

¹ Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

² Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

³ А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

⁴ Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

⁵ А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

⁶ Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

⁷ Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

⁸ Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

⁹ Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

¹⁰ И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

¹¹ Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

¹² Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

¹³ А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

¹⁴ Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

¹⁵ А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

¹⁶ А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

¹⁷ Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

¹⁸ А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

¹⁹ Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

²⁰ И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

²¹ И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

²² И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

²³ А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

²⁴ А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

²⁵ А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

²⁶ А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

²⁷ А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

²⁸ Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

²⁹ И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

³⁰ И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

³¹ Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

³² А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

³³ И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

³⁴ И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

³⁵ И заповеди народу да поседају по земљи.

³⁶ И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

³⁷ И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

³⁸ А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

³⁹ И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.