⁹ Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

¹⁰ А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

¹¹ Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

¹² А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;

¹³ Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.

¹⁴ А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

¹⁵ Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.

¹⁶ Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.

¹ И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.

² Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,

³ Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?

⁴ Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?

⁵ Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?

⁶ Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.

⁷ Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.

⁸ А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.

³¹ Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,

³² Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

³³ Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

³⁴ Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

³⁵ Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.

³⁶ Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

¹ И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим.

² А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих,

³ И рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

⁴ А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите:

⁵ Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље.

⁶ И благо ономе који се не саблазни о мене.

⁷ А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

⁸ Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.

⁹ Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.

¹⁰ Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.

¹¹ Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега.

¹² А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.

¹³ Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.

¹⁴ И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи.

¹⁵ Који има уши да чује нека чује.

¹⁶ Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,

¹⁷ И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.

¹⁸ Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.

¹⁹ Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.

²⁰ Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:

²¹ Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.

²² Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама.

²³ И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.

²⁴ Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби.

²⁵ У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.

²⁶ Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

²⁷ Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.

²⁸ Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

²⁹ Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

³⁰ Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.