Psalms 77

¹Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

²У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

³Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

⁴Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

⁵Пребрајам старе дане и године од векова.

⁶Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

⁷"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

⁸Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

⁹Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

¹⁰И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

¹¹Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

¹²Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

¹³Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

¹⁴Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

¹⁵Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

¹⁶Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

¹⁷Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

¹⁸Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

¹⁹По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

²⁰Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.