Терет који други носепревод
Максим Пафилис, епископ мелитски (превод са оригиналног грчког текста)
Беседа на Јеванђеље по Матеју 9,1-8
У јеванђељској перикопи шесте недеље по Матеју видимо снагу пријатељства. Моћ оних који нас воле и која нас може довести до истине и спасења. Неко га је, каже, подигао без питања и акредитива. Ово је први догађај перикопе, пре сваке речи и сваког чуда, човека носе други, „лежећи на постељи“ (Мт. 9, 2). Партицип има своју оштрину, каже „бачен“, односно бачен на кревет, као што остављаш нешто за шта више не очекујеш да ће бити од користи. Колико је година трајала његова непокретност, наратив не открива. Оставља нам, међутим, да јасно схватимо да ниједно чудо он сам није тражио, ниједну реч није рекао. Носили су га. Кретање ка Христу учињено је страним ногама.
Нада ретко умире нагло, она јењава, како се светлост смањује у просторији чије прозоре више нико не отвара. Паралитичар Јеванђеља је стигао, како се чини, у оно унутрашње подручје где човек престаје да очекује, а овај престанак је болест дубља од парализе удова...
