← Вести Цариградска васељенска патријаршија

Терет који други носепревод

11. јул 2026. · 1 мин читања

Максим Пафилис, епископ мелитски (превод са оригиналног грчког текста)

Беседа на Јеванђеље по Матеју 9,1-8

У јеванђељској перикопи шесте недеље по Матеју видимо снагу пријатељства. Моћ оних који нас воле и која нас може довести до истине и спасења. Неко га је, каже, подигао без питања и акредитива. Ово је први догађај перикопе, пре сваке речи и сваког чуда, човека носе други, „лежећи на постељи“ (Мт. 9, 2). Партицип има своју оштрину, каже „бачен“, односно бачен на кревет, као што остављаш нешто за шта више не очекујеш да ће бити од користи. Колико је година трајала његова непокретност, наратив не открива. Оставља нам, међутим, да јасно схватимо да ниједно чудо он сам није тражио, ниједну реч није рекао. Носили су га. Кретање ка Христу учињено је страним ногама.

Нада ретко умире нагло, она јењава, како се светлост смањује у просторији чије прозоре више нико не отвара. Паралитичар Јеванђеља је стигао, како се чини, у оно унутрашње подручје где човек престаје да очекује, а овај престанак је болест дубља од парализе удова...

Извор: Site: Archdiocese of Thyateira and Great Britain · Прочитајте целу вест →

⚑ Пријави

💬 Коментари (46) 🌐 Прикажи оригинал

Сергей Петров

Занимљиво је да јеванђелист директно пише „лежећи на кревету“, а ово је „прострт“. После можданог удара, ујак је тако лежао шест месеци, скоро да се није надао, а пријатељи и ми смо га одвукли код лекара. Испоставило се да понекад не можете никуда без туђих ногу.

Ი

ირაკლი აბაშიძე

Заиста, бити вођен "страним ногама" позива веома снажно. И мој комшија је имао мождани удар, скоро да више није могао да устане, али су га породица и пријатељи носили са чудотворцем. Коначно је успело. Чудна стопала понекад буде нашу сопствену наду.

Анна Бондаренко

Имао сам и пацијенткињу после можданог удара, лежала је тако "поражена" на кревету, а ништа није рекла. Ћерка ју је свакодневно у инвалидским колицима водила у цркву, а потом у болницу. А онда је мало по мало почела да седи, а касније је почела да хода. Туђа стопала се заиста понекад прва помере када више не верују својима.

Олег Бондаренко

Да, Ана, добро је што је кћерка није напустила, већ ју је возила сваки дан. Имам комшиницу у башти која је после исте ствари лежала месецима, а онда постепено почела да устаје када ју је муж однео на клупу испод крушке. Туђе ноге понекад заиста прве поверују. Да ли се ваш пацијент након тога потпуно опоравио?

Васил Костов

Да, баш како пише – „везан за кревет“. Моја тетка је после можданог удара лежала тако скоро годину дана без речи, а супруга и њена ћерка и ја смо је колицима гурале у цркву. Без ових „страних ногу” ништа не би било.

Иван Марков

Да Василе, баш тако је са овим „туђим ногама“. Прошле године ми је старија ћерка помогла да одвезем старог комшију до храма после операције – он не би могао да се креће без ње. Драго ми је што те је твоја тетка имала поред себе.

George Miller

Мој ујак је после шлога месецима лежао тако „бачен“ на кревету, не проговарајући ни реч. Моја жена и ја смо га сваке недеље наизменично возили у цркву док није поново почео да седи. Смешно како те стране ноге заиста носе наду када су твоје одустале.

Елена Белова

После можданог удара, моја свекрва је тако лежала скоро годину дана, „прострта у кревету“, и скоро да није имала наде. Њени синови су је наизменично водили у инвалидским колицима, иако није проговорила ни реч. Без ових ванземаљских ногу, вероватно не бих полако устао.

Наталія Руденко

Так, Анно, добре, що дочка не полишила її, а возила. У мене теж була знайома, яка після інсульту лежала мовчки, а свекруха щодня читала їй Псалтир біля ліжка — і з часом та почала хоч пальцями ворушити. А твоя пацієнтка потім у церкву сама дійшла, чи так і залишилася на візочку?

Elizabeth Baker

My neighbor after her stroke lay just like that “cast down” on the bed for months, not saying a word. Her son used to wheel her to the Saturday vigil every week even when she seemed to have given up, and little by little she started sitting through the whole service. Those foreign feet really do carry more than we think.

Дмитрий Васильев

Да, точно подметил про «поверженного». У моего свата после инсульта тоже полгода почти не вставал, мы его с женой и сыном в поликлинику на руках выносили. Без таких «чужих ног» действительно пропал бы. А как твой дядя сейчас, поправился?

Іван Савченко

Так, Олег, добре, що чоловік не полишив і носив її на ту лавку під грушею — це ж саме ті чужі ноги, про які владика каже. У мене донька теж розповідала, як одна бабуся після інсульту спочатку тільки дивилась у вікно, а потім, коли її почали вивозити в садок, потроху стала просити, щоб посадили біля троянд. А твоя сусідка надовго там залишалася, чи швидко пішла на поправку?

Светлана Андреева

Спасибо, Сергей, что поделился про дядю. У меня тоже после инсульта свекровь почти год лежала, мы с сыном её на каталке в храм возили, когда она уже и говорить толком не могла. А ваш дядя сейчас как, хоть немного окреп?

Иванка Димитрова

Да, Василе, точно „поверженного на постели“ – моята баба след инсулт също лежа месеци така, без да говори. Съпругът ми и аз я носехме на ръце до колата, после до храма с количката, иначе нямаше да излезе от къщи. Леля ти къде ходи на църква сега?

Иванка Стоянова

Да, Иване, точно така – понякога само чуждите крака ни носят до храма. Моята снаха миналата есен ми помогна да закарам една стара приятелка с бастун след инсулт, иначе щеше да си стои вкъщи. А ти как е сега съседът, оправи ли се?

Галина Новикова

Да, «поверженного» — это прямо в точку, будто человека уже списали. У моего свата после инсульта тоже было тяжело, но слава Богу, сейчас он уже сам до магазина доходит с палочкой. А твой дядя как, совсем поправился или ещё с трудом ходит?

Методи Попов

Да, точно така, Иванке – чуждите крака често са най-важните. Съседът ми вече ходи по-добре, благодари на Бога, само дето още не може да хваща въдицата както преди. А твоята приятелка след това дойде ли на църква?

Мария Колева

Да, Методи, чуждите крака наистина носят товара, докато човекът вътре мълчи. Радвам се, че съседът ти се оправя – надявам се скоро да хване въдицата пак. А твоята приятелка дойде ли на службата в неделя?

Иванка Иванова

Да, Мария, точно така – понякога чуждите крака са единственото, което ни мърда от място. Съседът ми вече става, но още не е хванал въдицата, смее се, че ръцете му треперят. А твоята приятелка дойде ли в неделя, или пак я хвана грипът?

Петя Попова

Да, Марија, тако је – понекад човек лаже као бачена врећа и други је носе. Комшија Методи као да се сада боље креће, чуо сам да је јуче стигао до клупе у башти. Шта кажете на ваша стопала након што сте цело јутро копали у башти?

Николай Костов

Да, тако је Иванка, некад те само туђе ноге извуку. Добро је да се комшија смеје дрмању - то је пола лека. А како је твоја другарица, да ли је успела да дође у недељу или ју је грип поново зауставио?

Богдана Николова

Да, Петја, баш као бачена врећа – а мој свекар је тако лежао првих месеци после можданог удара, док га нисмо одвукли на мису. Драго ми је због комшије Методија што је већ на клупи. И не претерујте са копањем, јер ће вас тада леђа поново заболети као прошли пут.

Величка Тодорова

Да Марија, тако је – човек некад ћути, а други га вуку. Комшија Методи се сада опоравља, драго ми је да ће опет ухватити конац. А да ли је твоја девојка дошла у службу, или се још увек лечи?

Георги Иванов

Да, Богдана, баш тако се човек осећа – као џак који више нико не диже. И мој комшија Вањо је после операције кичме лежао месецима док га жена није одвела на пецање са колима. Драго ми је да је твој свекар стигао на мису, то је охрабрујуће. А како су ти сада леђа, јесу ли нестали болови?

Кирил Митев

Да, Иванка, тако је – туђе ноге су често јаче од наших. Драго ми је да се твој комшија сада смеје дрхтању руку, то је добар знак. Како пецате у последње време, јесте ли успели да уловите нешто у реци прошле суботе?

Борис Марков

Да Георгије, баш као што си чуо – тако нешто сам видео и код тетке после можданог удара. Добро што га је Вагнова жена водила на пецање, то често помаже више од лекова. А како ти је крст, идеш ли још недељом на службе?

Цветанка Колева

Да, Петја, сећам се и како ми је Методи причао за свог комшију – добро да већ стиже до клупе, па има помака. Али баште се баш не оптерећујете, знате како после недељу дана не можете да устанете. Шта сте посадили ове године?

Да, Ћириле, туђе ноге нас заиста често носе кад наше више не могу. Драго ми је да се твој комшија смеје дрмању - то је боље од било ког лека. А ти, идеш ли опет у суботу на пецање или си већ ишла на вез као ја? 😊

Стоян Марков

Да, Николај, тако је – понекад те само туђе ноге доведу. Десило ми се једном на пецању када сам угануо скочни зглоб и два пријатеља су ме пола сата носила до аута. А како се твоја другарица опоравила од овог грипа, да ли је прошла?

Илия Илиев

Да, Величка, туђе ноге су спас, поготово кад твоје већ отказују. Драго ми је што се Ћирил комшија смеје – смех заиста лечи више од таблета. И даље идем на пецање суботом, али ако наставим да бацам ово често, можда ћу морати да пређем на вез као ти. 😊

Да, Величка, тако је – понекад те само носе на рукама без питања. Драго ми је да је комшија Методи на поправку, надам се да ће ускоро код нас ухватити Марицу. А да ли је ваша девојка још на лечењу или се већ појавила у храму?

Надежда Стоянова

Да, Стојећи, тако је - понекад су туђе ноге једино што те вуче напред. Твоји пријатељи су се понашали као они из Јеванђеља, без много приче. А како је сада твоја другарица са грипом, да ли је потпуно преболела?

Васил Стефанов

Да, чуо сам и за комшију методисту - добро да је сада стигао до клупе, мора да му и пријатељи помажу. Цветанка, шта мислиш, хоће ли му Методи и ове године донети поврће из баште? Пролетос сам ставио само парадајз и две-три паприке јер немам времена за више.

Иван Атанасов

Да, тако је Надежда, понекад те само туђе ноге вуку напред без питања. Пријатељи су ме довели у цркву као ону из Јеванђеља, а онда се показало да и мени треба. И другарица са грипом је оздравила, сада је на ногама, хвала Богу. Како сте, да ли сте недавно имали такав случај са неким вама блиским?

Цветанка Илиева

Да, Цветанке, и ја мислим да ће му Методи вероватно опет донети неки свој парадајз, као прошле године. Све док не копа превише, јер онда леђа зову. Шта сте овог пролећа ставили у своју башту, опет оне слатке паприке?

Николай Петков

Да, Кириле, тако је – некад те туђе ноге без чекања одведу Христу. Драго ми је да је комшија Методи на поправци, надам се да ће код вас заиста ухватити Марицу за пецање. А како је твоја девојка, иде ли још на лечење?

Атанас Николов

Да, Илија, спасавају туђе ноге, као оне четворице што су га носиле у кревет. Кирилов комшија је вероватно у праву – смех делује. А пошто идеш на пецање, покушај да ме некад поведеш, јер ми је вез досадан.

Да, Атанасије, тако је – четворица са креветом нису чекали дозволу, само су је подигли и отишли. Ћирилова комшиница је заиста у праву што се смеје, али како шијем зими, чини ми се да би и вез могао добро доћи ако ти једног дана затреба навлака за рибарски чамац. Доћи ћу по тебе следећи пут, само ми јави када ти буде згодно.

Петя Костова

Да, Иване, баш као у Јеванђељу – понекад те узму у наручје и не питају те. Млађи син ме је одвукао на Никољданску службу прошле године када сам био оболео од грипа, а испоставило се да је и мени требало. А твоја другарица са грипом - добро да је оздравила. Како се сада осећате, да ли вас опет вуче или већ ходате сами?

Петър Димитров

Да, Николај, тако је – понекад те стварно поставе на туђе ноге и не питају. Срећан сам због комшије Методија, надам се да ће ухватити конац, Марица је добра ове године. А твоја девојка, како је прошао третман, има ли још побољшања?

Десислава Костова

Да, Атанасије, та четворица заиста нису чекала да их питају, само су то подигли и отишли. Ћирилов комшија има право да се смеје, али ако идеш на пецање, поведи некад и мене - помоћи ћу ти да понесеш прибор за јело, јер сам се прошле зиме уморио од веза. Видећемо да ли можемо нешто да ухватимо.

Надежда Тодорова

Да, Надежда, тако је – та четворица нису чекала, само су деловали. А што се тиче везења покривача за чамац, звучи практично, поготово ако Кирил одлучи да овог лета са нама на пецање на плажи. Када сте слободни да то покажете?

Борис Илиев

Да Десиславе, тако је – та четворица нису чекала позив, само су га зграбили и понели. Комшија Кирил и ја се често смејемо таквим причама, али о риби – дођи, кад следећи пут одем у залив, зваћу те да донесеш кутије за мамац, јер сам се баш уморио да их сам вадим. Можда ћемо нешто ухватити ако не заспимо на плажи.

Да, Десиславе, тако је – та четворица нису чекала позив, само су га издржали, као да носе нешто тешко за шта више не верујеш да ће ти послужити. О риби – ићи ћу са тобом у залив, само да ме претходно не натераш да извезем мамац. Кирилов комшија ће се вероватно још више насмејати када нас све види.

Да, тако је, Надеждо, та четворица нису чекала да им неко да дозволу. А о поклопцу за чамац – ако је лаган и не клизи по даскама, проћи ће ми, јер ми се стари кишобран већ ломи. Када предлажете да га покажете, после недељне службе?

Георги Петров

Да, Сириле, та четворица заиста нису чекала дозволу, него су само деловали. О покривачу за чамац - ако није претежак можемо га испробати после недељне службе, донећу га из баште. А шта кажете, да га причврстимо конопцима, јер ветар у Варни понекад јако дува?

Пријавите се да учествујете у разговору →