Свети Јоасаф Белгородски: од канонизације до другог открића. Део 9. Уништавање светиња у годинама револуције и прогона (1917–1990)превод

По благослову митрополита белгородског и староосколског Јована Ове године Белгородска митрополија обележава два значајна датума: 115 година од прослављања светог Јоасафа Белгородског као светитеља и 35 година од другог проналаска његових светих моштију. Свети Јоасаф, који се упокојио 1754. године и већ за живота стекао дар чудотворства, канонизован је после века и по народног поштовања. Прославе 1911. године постале су један од највећих црквених догађаја предреволуционарне Русије. У годинама атеистичког прогона мошти светитеља су оскрнављене, однете у Москву и изгубљене. Међутим, 1991. године, на почетку препорода Цркве, они су неким чудом пронађени на тавану Казањске катедрале у Лењинграду и тријумфално враћени у Белгород. Ова два датума – 1911. и 1991. – раздваја трагично доба руске историје, али их повезује непрекидна нит народног сећања и вере у небеског заштитника Белгородске земље, чије нетрулежне мошти данас бораве у Преображенском храму.

Заједно са вама сазнаћемо све детаље о тим догађајима захваљујући којима је Свето Белогорје стекло мошти свог небеског заштитника. Али догодила се револуција 1917. Са њом је на свет дошло уништење...