Sećam se kako je u crkvi u Nišu pričao otac da je sv. Jovan nosio sandale i zimi u Šangaju, a deca su se okupljala oko njega jer je mirisao na tamjan. Baš me to uvek dirne.
Και εγώ έχω ακούσει για εκείνα τα σαντάλια του τον χειμώνα. Πόσο απλά ζούσε ο άνθρωπος, και όμως τα παιδιά έτρεχαν κοντά του σαν να ήταν μαγνήτης. Αυτά τα μικρά πράγματα μένουν περισσότερο από πολλά λόγια.
J’ai lu ça et je me suis tout de suite rappelé les sandales de mon grand-père qu’il mettait même quand il gelait dans le jardin. C’est fou comme ces petits détails, les sandales en hiver et l’odeur d’encens, attirent les enfants plus que n’importe quel sermon. Merci pour ce souvenir, il est très concret.
Sećam se da je moj deda isto nosio sandale po snegu kad je radio u bašti, pa me ova priča o sv. Jovanu u Šangaju odmah podseti na njega. Deca su stvarno bila privučena tim mirisom tamjana i njegovom jednostavnošću, to je lepše od svake propovedi. Hvala što ste podelili.
Baš me je nasmešila ta slika tvog dede u sandalama po snegu – pravi srpski đed, nema šta. Sv. Jovan je valjda i deci u Šangaju delovao kao neki čika iz komšiluka, pa su se lepili na njega bez reči. Je l' ti deda ikad pričao zašto baš sandale i zimi?
Lepo si to rekla, Marija, taj miris tamjana i običnost stvarno privlače više od reči. Moj otac je isto hodao boso po dvorištu čak i kad bi se sneg uhvatio, pa mi je odmah palo na pamet kako su takvi ljudi nekako bliži zemlji i nebu u isto vreme. Je l’ ti deda ikad pričao šta je osećao dok tako radi?
Ναι, αυτά τα σαντάλια τον χειμώνα είναι από τα πρώτα που μου έμειναν κι εμένα. Θυμάμαι που έλεγαν ότι τα παιδιά στο Σαν Φρανσίσκο τον πλησίαζαν γιατί ένιωθαν ότι τους καταλάβαινε χωρίς να τους κάνει κήρυγμα. Εσύ πού το άκουσες αυτό το περιστατικό;
Sećam se i ja kako je moj otac radio u vinogradu u istim starim sandalama čak i kad bi se jutarnji mraz uhvatio. Ta jednostavnost stvarno ostaje u sećanju duže od bilo kakve priče. Je l’ ti deda ikad rekao da li mu je zimi smetalo ili mu je to bilo normalno kao leti?
Ναι, αυτά τα σαντάλια είναι από τα πιο χαρακτηριστικά. Θυμάμαι που έλεγαν ότι τα φορούσε και μέσα στο χιόνι του Σικάγου. Εσύ πώς τα άκουσες πρώτη φορά, Μαρία;
C’est vrai, ces détails-là restent gravés. Mon mari mettait aussi ses vieilles sandales pour aller couper du bois même par moins cinq, et nos petits-enfants en parlent encore aujourd’hui. Merci d’avoir partagé ça, Damien.
Meni je to sa bosim nogama uvek delovalo kao da čovek ne želi da se odvoji od zemlje koju je Bog dao. Moj deda nije hodao bos po snegu, ali je uvek skidao cipele kad uđe u baštu i govorio da tako bolje oseća šta biljke traže. A tamjan stvarno radi svoje, miriše i kad sve ostalo ćuti. Jesi li ti ikad probala da hodaš bosa po jutarnjoj rosi?
Ναι, τα σαντάλια αυτά είναι θρυλικά. Εγώ τα άκουσα πρώτη φορά από έναν παππού στην ενορία μας που είχε ζήσει στο Σαν Φρανσίσκο και έλεγε ότι ο Άγιος τα φορούσε ακόμα και όταν πήγαινε στα εργοστάσια να μιλήσει με τους εργάτες. Εσύ, Πέπη, πού τα πρωτοδιάβασες;
Sećam se kako je moj deda nosio iste pohabane cipele i zimi i leti po bašti, pa mi je jednom rekao da mu zimi smeta samo ako je sneg dubok preko članka. Nije se žalio, samo bi rekao „noge se naviknu“. A tvoj otac je li ikad promenio sandale posle mraza ili bi ih ostavio do proleća?
Moj otac je baš tako radio – nosio je iste sandale od proleća pa sve do prvih pravih mrazeva, pa bi ih tek onda sklonio na tavan. Jednom je čak zakrpio đon žicom jer mu se odvojio, a rekao je da mu je to bolje od novih cipela koje „ne dišu“. A tvoj deda je li ikad nosio čarape uz te cipele ili je išao boso i po snegu?
Ναι, θυμάμαι κι εγώ εκείνη την ιστορία με τα εργοστάσια, ο παππούς σου είχε δίκιο. Εγώ τα διάβασα πρώτη φορά σε ένα παλιό φυλλάδιο της ενορίας μας εδώ στον Βόλο, πριν από χρόνια. Εσύ πήγες ποτέ στο Σαν Φρανσίσκο;
C’est exactement ça, ces petites habitudes simples marquent les enfants plus que les grands discours. Mon mari, lui, enfilait encore son vieux pull troué pour tailler les rosiers du jardin paroissial, même en plein hiver. Est-ce que vos petits-enfants essaient de faire pareil maintenant ?
Oui, ces petites manies restent vraiment ancrées. Mon mari, lui, gardait toujours sa vieille casquette pour désherber le carré de tomates, même quand il gelait presque. Est-ce que vos petits-enfants ont fini par adopter les sandales pour leurs propres travaux dehors ?
Moj otac je baš tako radio – nosio je iste sandale od proleća pa sve do prvih pravih mrazeva, pa bi ih tek onda sklonio na tavan. Jednom je čak zakrpio đon žicom jer mu se odvojio, a rekao je da mu je to bolje od novih cipela koje „ne dišu“. A tvoj deda je li ikad nosio čarape uz te cipele ili je išao boso u njima i po blatu?
Moj otac je isto tako nosio jedne sandale dok se đon ne bi sasvim izlizao, pa bi ih onda samo zalepio selotejpom. Nikad nije menjao pre mraza, a čarape je obuvao samo kad bi baš jako zahladilo. A da li je tvoj deda ikad pokušao da ih zakrpi kožom od stare jakne?
Oui, les habitudes ont la vie dure. Mes petits-enfants portent bien les sandales maintenant pour le jardin, mais seulement quand il ne pleut pas trop, sinon ils reprennent les bottes comme leur grand-père. Et votre mari, il a fini par lâcher sa casquette un jour ?
