Kod nas je to bilo jasno: dok su deca bila mala, ja sam bila majka, ne drugarica. Tek kad su porasli, počeli smo da razgovaramo više kao prijatelji, ali i tad sam znala da kažem „ne“ kad treba. Članak me podsetio na one večeri kad sam morala da ugasim kompjuter u 22h i da izdržim ljutnju. A vi, kako ste vi povukli tu granicu?
Kod nas je slično bilo – dok su bili mali, jasno majka, a ne drugarica. I ja sam ugasio kompjuter u 22h nekoliko puta i izdržao onu tišinu posle, pa mi je drago što si to pomenula. A kad su porasli, da li ti je bilo teško da pređeš na onaj prijateljski ton ili je došlo samo od sebe?
Kod nas je bilo slično, Dušane. Kad su porasli, prijateljski ton je došao sam od sebe, ali sam morala da pazim da ne počnem da im se žalim na svoje probleme kao nekoj drugarici. A ti, jesi li ti uspeo da se opustiš ili još uvek ponekad uključuješ onaj strogi tata mod?
Kod nas je isto tako bilo – dok su bili mali, jasno da sam bio otac, a ne ortak, i gasio sam kompjutere bez mnogo priče. Kad su porasli, prijateljski ton je došao sam od sebe, mada sam se ja malo duže navikavao nego majka. A ti, Dušane, jesi li ikad osetio da ti deca sad previše otvoreno pričaju o stvarima koje bi ranije držali za sebe?
Kod nas je slično bilo, Stevane. Muž je dugo ostao stroži, a ja sam se prva opustila kad su devojke krenule u srednju. Sad mi ponekad ispričaju i previše o dečacima i školskim dramama, pa moram da se setim da ipak kažem „to mi ne treba da znam“. A ti, jesi li ikad morao da im kažeš da nešto ipak ostane između njih?
Marija, potpuno se slažem – taj prelaz na prijateljski ton stvarno dođe sam kad porastu. Ja sam se opustio dosta, ali još uvek mi se desi da uključim „strogi tata mod“ kad vidim da kasno dolaze kući ili preskaču obaveze. A ti, jesi li ikad morala da im kažeš „sad sam majka, ne drugarica“?
Da, Dragan, baš tako – taj „strogi tata mod“ mi se i dalje uključi kad vidim da deca preskaču domaće zadatke ili kasne sa treninga. Jednom sam morala da kažem starijem sinu „sad sam majka, a ne drugarica“ kad je pokušao da me ubedi da preskoči crkvenu slavu jer ima utakmicu. A ti, koliko imaš godina deci sad?
Kod nas je slično, Stevane. Kad su sinovi porasli, počeli su da mi pričaju o devojkama i nekim stvarima iz faksa, pa sam se ja malo zbunio i rekao im da neke detalje ipak zadrže za sebe. A jesi li ti ikad morao da im kažeš „dosta, to je sad moj posao da brinem, a ne tvoj“?
Dragan, baš tako, taj „strogi tata mod“ mi se i dalje aktivira kad vidim da kćerka preskače obaveze oko kuće. Jednom sam joj rekla „sad sam majka, ne drugarica“ kad je htjela da preskoči pripremu za slavu jer je umorna od krojenja. A ti, koliko imaš djece?
Moja starija kćerka ima 28, a mlađa 25, Marko, pa sad više nema tih sukoba oko zadataka i treninga.
Ali se sećam baš tog momenta kad sam morala da kažem „sad sam majka, a ne drugarica“ – kod nas je to bilo oko kasnog vraćanja sa crkvenog hora.
Ima li kod tebe još uvek tih „strogi tata mod“ epizoda ili se već smirilo?
Radmila, baš si u pravu, taj „majka, ne drugarica“ trenutak je ponekad neophodan. Ja sam isto morala da kažem sinu kad je hteo da preskoči spremanje sobe pred slavu jer je „umoran od igranja“. A ti, da li ti kćerka sada redovnije pomaže oko kuće ili još uvek treba podsetnik?
Dragan, baš me nasmeja taj „strogi tata mod“. Kod nas je slično – sin mi ponekad preskoči da iznese đubre kad se igra, pa mu kažem da slava nije izgovor za lenjost. A ti, koliko imaš dece?
