Прот. Дионисије Дунајевски. Реч као дар и оружје: патристичко учење о моћи говора и његова књижевна илустрацијапревод

Свети Оци Цркве псовке не сматрају само лошом навиком, већ и тешким грехом који скрнави душу и отуђује човека од Бога. Истичу: усне хришћанина намењене су молитви и похвалама, стога изговарање прљавих речи чини човека недостојним светиња.

Мисли Светих Отаца о псовкама

Велики учитељи Цркве оставили су нам дубока размишљања о сили речи:

Свети Јован Златоусти је псовку назвао „храном за демоне“ и учио да и молитва и псовка не могу доћи са истих усана. По њему, псовка нечиста душа и вређа лик Божији у човеку. Такође је упозорио: „Непристојан језик је отров који убија душу и сигуран знак раскалашне душе“ и додао: „Ако изговарате покварене речи, немојте мислити да су то само речи; то су дела, а зла дела“.

Монах Јефрем Сирин је веровао да су лоше речи знак унутрашњег нереда и одсуства страха Божијег. Позвао је на чување језика, јер кроз њега у душу продире грешни отров, и подсетио: „Ко не обузда свој језик, убрзо пада у пропаст“.

Свети Григорије Богослов је истакао да је реч дар Божији, а користити је на зло је...